„Mislila sam da ću biti učiteljica, ali postoje životni pozivi koji odaberu čoveka. Kada sam došla do raskrsnice gde se nalaze srednja učiteljska i srednja medicinska škola, odlučila sam da upišem ovu drugu. Imala sam osećaj kao da me je Bog usmerio na pravi put, jer ga sama nisam videla“, priča Milena Tadić, jedna od omiljenih medicinskih sestara iz Zdravstvenog centra Šabac.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Nesuđenoj učiteljici, ispostaviće se, bila je to prečica do dečjih srca. Ali ne da ih kroz generacije vodi od sricanja slova do prvih pravih znanja, već da se bori za njihove živote. I tako 44 godine. Toliko je Milena Tadić provela na Dečjem odeljenju. Ne postoji ništa tužnije od patnje deteta. Niti većeg očaja kada su sve mogućnosti da se bolest pobedi iscrpljene.
– Medicinska sestra na pedijatriji je najteži posao. Dođe nam dete u teškom stanju, visoka temperatura, vene tanke kao končići, ne možemo da plasiramo kanilu. Sjatimo se koliko nas ima, mokre do gole kože, samo mislimo o tome da se detetu što hitnije pomogne. A onda ga izgubimo. Ne postoje reči utehe za roditelje, pa plačemo zajedno. Na to se nikada čovek ne može navići – priča Milena, koja je na ovom odeljenju donedavno bila i glavna sestra.
Nijednog trenutka nije osetila strah. Čak ni u prvim danima po zaposlenju. Tajna je, otkriva nam, da se do tančina slede uputstva lekara, da se ne brza i da se ne dozvoli da pažnja popusti. To uvek govori mladim koleginicama. I uči ih kako da iz jednog pogleda saznaju da li je malom pacijentu loše i šta sve mogu u trenutku da učine ako mu se stanje pogorša.
– Medicinskoj sestri na Dečjem odeljenju potrebno je najmanje godinu dana da se obuči za rad sa bolesnom decom. Mora da zapitkuje lekare i starije koleginice o svemu, da se u potpunosti posveti. Ovde nijanse odlučuju. Kada pogledam unazad u svoj radni vek, moram da priznam da sam zadovoljna sobom. Rekla bih da nisam izneverila tu tajanstvenu silu koja me pre skoro pola veka usmerila. U penziji će mi nedostajati sva ova draga lica, naši razgovori, šale i svi predstojeći dani u kojima neću biti sa njima – zaključuje Milena.
O starijoj koleginici, na Dečjem odeljenju govore da je bila stub ove službe. Jasmina Lazić, Milenina naslednica na poziciji glavne sestre, ističe da je sve uvek bilo lakše kada je iskusnija koleginica tu.
– Sve što sam naučila o poslu glavne sestre, naučila sam od Milene. Preuzeti takvu odgovornost od nje nije bilo nimalo lako. A sada mi je još teže što odlazi. Želim joj da u zdravlju što duže uživa u penziji i hvala joj na svemu što je učinila za svaku od nas i za svakog pacijenta – kaže Jasmina Lazić.
Tugu zbog rastanka nisu krile ni najmlađe medicinske sestre.
– Milenu sam uvek gledala kao stub naše službe. Od nje smo uvek imali podršku i osećali sigurnost kada je tu. Njeno iskustvo mnogo mi je pomoglo od prvog dana i mogućnost da u svakom trenutku mogu da joj se obratim i tražim savet, čak i kada nije na poslu – kaže Mirjana Petković.
Izvor: Zdravstveni centar Šabac
