Medijski krug tamom
Poslednja medijska istraživanja podvukla su novu pogubnu crtu da je u Srbiji verovanje u novinarstvo palo sa 27 na 22 odsto. U tom neverovanju prednjače prorežimska glasila, „Informer“, PINK, „Večernje novosti“… Najviše se veruje onim kritičkim medijima, koji se po nekom nepisanom pavilu svrstavaju u opozicione: N1, Nova S, Radar, Danas… Ali, oni nemaju nacionalnu frekvenciju niti visok tiraž.
Posledica toga da se čak 64 odsto građana informiše preko društvenih mreža. No, ovde nema novinarskog zanata, pet obaveznih pitanja i ono klučno – druge strane. Sve je to u režiji ovog režima, jer se tako čuva vlast, ne samo golom propagandom i lažima već i prećutkivanjem očiglednog. Za ovo vreme ionako malobrojni profesionalni mediji su izloženi neviđenoj harangi, progonima, pretnjama, ekonomskim iscrpljivanjem… Pogotovo je to vidno u lokalnim medijima.
Čak i onaj pojas za spasavanje, tzv. konkursi za medijske sadržaje, otišli su u karikaturalnost, jer sve pare, a nisu male – oko 200 miliona evra, odoše na poznate adrese i od jednostranih komisija odobrene. Kod štampanih medija postoji Savet za štampu koji meri silna ogrešenja o istinu i Kodeks novinara. Prorežimski tabloidi nemaju mere ni stida, pa se „Informer“, „Srpski telegraf“, „Kurir“ i ini prosto nadmeću ko će više oblatiti profesiju – na stotine istovetnih tekstova bez pokrića, ali sa jasnom porukom od jednog glavnog urednika.
Onaj znatno moćniji segmet, televizija, je već dugo van zakonskih okvira. Najpre po Zakonu o informisanju piše da su mediji dužni da istinito, pravovremeno i celovito obaveštavaju javnost o svim bitnim društvenim pitanjima, a tu je i iskazivanje pluralizma. Zabranjen je govor mržnje, nacionalne i druge isključivosti, pa opet nema tužioca koji će se malo pobrinuti o tome ko to šta objavljuje.
Itekako su se o tome ranije starali javni tužioci, ali ovi sadašnji i ne misle da im je to posao. Na papiru postoji i Regulatorno telo za elektronske medije – REM, ali u praksi ga nema već dve godine. I napokon, zbog jasnih signala iz Brisela da nema para iz evropskih fondova, nekih 1,5 milijardi evra, da se, pored ostalog, završi konstituisanje REM-a. Vlast je navrat – nanos požurila da se to završi, odložen je izbor jednog člana iz redova nacionalnih manjina i da se onih četvoro članova biranih po struci i znanju zamole da povuku ostavke.
Bilo kako bilo ovde se one najznačjnije odluke donose dvotrećinskom većinom – dakle sa šest glasova, koje je teško sakupiti u ovako podeljenom sastavu. Tako da ovo odgovara režimu, jer imaće na papiru REM, ali nefunkconalan.
A izbori slede, i naravno po prepoznatljivoj matrici da će biti favorizovana postojeća vlast. Primera radi predsednik države Vučić, po BIRODI-ju, od prvog januara do 30. aprila bio je čak 67 sati u centralnim informativnim emisijama. I to kada nema izbora, a šta će tek biti onda u izborima?!
Možda neke bolne utehe ima u tome što se prorežimskim medijima ne veruje, ali oni kako- tako vrše svoju bednu dužnost. A trpi cela profesija.
Dragan Eraković
