Razgovor s povodom: Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA)
Kao i svake grejne sezone i ove godine je u decembru i januaru zabeležen veliki broj dana sa visokim koncentracijama suspendovanih čestica PM2.5 i PM10, čestica prečnika do 2,5 i 10 mikrometara. Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) kaže za “Podrinske” da Šabac, slično kao i mnogi drugi gradovi u Srbiji prati ovaj negativan trend te da je čak u jednom momentu, tačnije 25. decembra izmerena koncentracija od 305µg/m3 za PM2.5 što ga je svrstalo u sam vrh svetske rang liste sa najzagađenijem vazduhom.
Glavi uzrok ovako visokog zagađenja vazduha u Srbiji je proizvodnja toplotne energije u srednjim i malim postrojenjima odnosno toplanama i kotlarnicama koje kao gorivo koriste mazut ili ugalj, kao i emisije iz malih ložišta odnosno grejanja domaćinstava gde se takođe koriste različita fosilna goriva a u ekstremnim slučajevima i otpad ili još gore materije koje su posebno štetne za ljudsko zdravlje, na primer otpadno motorno ulje. Udeo navedenih izvora u zagađenju vazduha PM česticama ide i do 80%. Dakle, grejna sezona, kroz doprinos emisijama zagađujućih materija iz srednjih i malih postrojenja za proizvodnju toplote, toplana i kotlarnica kao i uređaja za individualno grejanje ima dominantan doprinos lošem stanju kvaliteta vazduha što se može lako zaključiti na osnovu podataka iz monitoringa kvaliteta vazduha – kazao je Lekić.
Automatske merne stanice omogućavaju praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu. Prati se čitav niz zagađujućih materija uključujući i pet osnovnih: suspendovane čestice PM2.5 i PM10, sumpor-dioksid, azot-dioksid i prizemni ozon.
- Stanica u Šapcu koja je u državnom sistemu monitoringa nažalost nema analizator PM čestica te je ocena kvaliteta dobijena na osnovu podataka sa ove stanice nepouzdana. Sticajem okolnosti Zavod za javno zdravlje Šabac je u saradnji sa eksternim organizacijama nabavio i pustio u rad najmodernije opremljenu automatsku stanicu u toku 2023. godine. Podaci sa ove stranice pokazali su ono što se i pretpostavljalo. Vazduh u Šapcu je prekomerno zagađen i to prevashodno zbog visokih koncentracija PM suspendovanih čestica. Tako je i pored činjenice da je nova stanica u Šapcu u toku 2023. radila manje od pola godine, na njoj zabeleženo čak 49 dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti srednjih dnevnih koncentracija PM10 – kazao je Lekić.
U prethodnom periodu dominantne zagađujuće materije u Šapcu, kao i u ostatku Srbije, su bile suspendovane čestice, PM2.5 i PM10. Lekić kaže da doprios industrijskih postrojenja koncentracijama suspendovanih čestica postoji ali nije presudan, da jeste beležili bi prekoračenja koncentracija tokom cele godine, što nije slučaj.
- Mnogo su značajnije emisije drugih zagađujućih materija koje sistem za automatski monitoring kvaliteta vazduha najčešće ne detektuje. Većinski udeo u zagađenju vazduha koje je zabeleženo u Šapcu u toku tekuće grejne sezone čine emisije suspendovanih čestica iz postrojenja za proizvodnju toplotne energije, srednjih i malih kotlarnica, ložišta u domaćinstvima i slično. Pitanje emisija iz industrijskih postrojenja treba da bude rešeno ograničavanjem emisija zagađujućih materija iz industrijskih procesa primenom Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja čija je puna implementacija odlukom Vlade Republike Srbije odložena do kraja 2024. godine – kazao je Lekić za “Podrinske”.
Podaci sa automatskih mernih stanica služe za informisanje građana pre svega u slučajevima ekstremog povećanja koncentracija zagađujućih materija sa ciljem zaštite zdravlja osetljive populacije – hroničnih bolesnika, starijih i dece.
- Naknadno, ovi podaci se koriste za izradu nacionalnog izveštaja o kvalitetu vazduha koji izrađuje Agencija za zaštitu životne sredine i koji sadrži ocenu kvaliteta vazduha na osnovu koje proizilaze obaveze lokalnih samouprava da izrade Plan kvaliteta vazduha odnosno Kratkoročni akcioni plan aktivnosti za unapređenje kvaliteta vazduha – istako je Lekić.
Termoenergetski sektor ali i industrija, upotreba uglja kao i drugih fosilnih goriva, na primer mazuta imaju kontinuiran negativni uticaj na kvalitet vazduha tokom cele godine, slično kao saobraćaj.
- Emisije suspendovanih čestica, galvnog razloga prekomernog zagađenja vazduha u Srbiji nisu međutim najveće iz termoenergetskog sektora već se negativan uticaj ovog sektora ogleda pre svega u fenomenu sekundarnih supendovanih čestica gde se pri odgovarajućim atmosferskim uslovima od sumpor-dioksida i oskida azota (čije su emisije iz termoelektrana enormne) formiraju suspendovane čestice u vazduhu i doprinose dodatnom povećanju njihovih koncentracija u vazduhu u Srbiji – zaključio je Lekić.
Isidora Kovačević
