Sedela je u jednom vračarskom restoranu, u bašti, dva stola udaljena od mene. Sredinom septembra, dakle, ovih dana. Biće da se, tiho i polako, primicala tridesetoj. Muškarac u njenom društvu, ležerno obučen, činilo se sličnih godina, bio mi je okrenut leđima.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Boja njene besprekorne kože ukazivala je da se tek nedavno vratila sa odmora, verovatno s primorja. Bez šminke, s modernim velikim sunčanim naočarima, uz sićušne kockaste minđuše i tanku, reklo bi se zlatnu, lepo ukomponovanu ogrlicu.
Tamno smeđa gusta kosa, bezmalo na prelazu ka finoj mahagoni nijansi bila je puštena na slobodu. Gospodsko, kao čokoladirano lice. Vitka, nenametljivog ponašanja a opet primetna, privlačna. S krupnim safirskim očima, u prelivima valovite morske vode na pučini.
Ukusna, kratka, ne i prekratka asimetrično skrojena bela haljina otkrivala je jedno njeno oblo, svilasto rame. Gledao sam je usredsređen: sva meka u pokretima, opuštena, nežna. Pričala je nešto nesumnjivo zanimljivo, pritom, blago na tren, nakrivljujuću simpatičnu glavicu: ne, nije bila glasna.
Svojevrsna medena svetlost izbijala je iz celine njene pojave, naročito kada je povremeno, bez vidljivog razloga, sklanjala vragolasti pramen dražesne kose s negovanog čela. U drugoj ruci je držala elektronsku cigaretu. Iskusno, tako zavodljivo, beskrajno šarmantno.
Kladio bih se da je imala nešto, mestimično tanko i lepršavo ispod tesno pripijene savršene haljine. (Nije isključeno ni da bih tû hipotetičku /auto/opkladu – glatko izgubio!?) Ah, da: bile su joj jedva primetne božanstvene rupice-ponornice na obrazima: pojavljivale su se paralelno sa strasnim devojačkim, zagonetnim osmesima. A ispod stola, nazirale su se bele „starke“ s cvetnim motivima na njenim nehajno prekrštenim vretenastim nogama, otmenih, umereno prepalanulih listova.
Nisam imao prilike da je upoznam, da saznam bar njeno ime. Ona i njen pratilac napustili su restoran pre mene. Ali je i ono viđeno, tog sunčanog ranog popodneva, za uzlet mog raspoloženja bilo, dakako, više nego dovoljno. U tekućim turbulentnim vremenima svekolike neizvesnosti.
Zoran R. Tomić
