Pod senkom svetog krsta na Tadića brdu

ZABORAVLJENI JUNACI SA KOŠARA

Sabornost, tradicija i bratski susret penzionera Azbukovice, Rađjevine i Jadra. Na svetom mestu u Savkoviću, uz pesmu i molitvu, proslavljeno je pet godina od podizanja znamenja posvećenog srpskom vojniku, seljaku i svim nebeskim pobednicima.

Na Tadića brdu u selu Savkoviću, podignut na Ilindan i osveštan 22. avgusta 2021. godine, ponosno se uzdiže šest metara visok krst koji je prelepo svedočanstvo vere i neraskidive veze naroda sa svojom dedovinom.

Živorad i Milomir junaci sa Košara bez zaslužene nagrade i priznanja za hrabrost i čeličnu snagu koju su pokazali na srpskom Kosovu i Metohiji.

Ovaj impozantni znamen, koji su na svojoj zemlji podigli i darivali narodu plemeniti domaćini Milo i Zora Tadić, posvećen je Svetom proroku Iliji, ali i u slavu srpskog vojnika i seljaka, čizme i opanka.

Podsećajući na viziju cara Konstantina i nebesku poruku „Ovim pobeđuj“, krst na brdu podignut je u čast svih bezimenih junaka, ratnika i seljaka koji su poštenim radom i stradanjem zaslužili Carstvo nebesko.

Još od dana kada se na osvećenju sabralo preko 400 vernika, meštana i potomaka rasutih po svetu, ovo uzvišenje postalo je novo sveto mesto okupljanja i duhovnog nadahnuća u Azbukovici.

Nastavljajući prelepu tradiciju započetu 2023. godine, Udruženje penzionera iz Ljubovije čiji je predsednik Dragan Guta Milanović i ove godine je zajedno sa bratom Milom i sestrom Zorom proslavilo zavetnu slavu posvećenu Svetom Proroku Iliji.

Posebnu radost i sabornost ovogodišnjem sabranju dali su dragi gosti i dragoceni prijatelji – penzioneri iz Loznice i Koceljeve, koji su pesmom, druženjem i bratskim razgovorom uveličali slavlje na čistom planinskom vazduhu podno Bobije.

U svečanoj i dirljivoj atmosferi, svi okupljeni su zajedno sa domaćinima obeležili jubilarnu, petogodišnjicu od podizanja i osvećenja ovog svetog znamenja, uvereni da će se pred krstom na Tadića brdu narod vekovima sabirati u zdravlju, veri i slozi.

Živorad Simić i Milomir Obradović iz Gornjih Košalja – dva srpska junaka sa Košara, bez zaslužene nagrade i priznanja, vratili su se živi i zdravi iz rovova pakla 1999. godine, da bi ih danas država prepustila zaboravu.

Dok su 1999. godine na karauli Košare goreli i nebo i zemlja pod NATO bombama i albanskim terorističkim granatama, dva nepokolebljiva borca iz Gornjih Košalja, Živorad Simić i Milomir Obradović, stajali su na samoj liniji života i smrti. Mesecima, bez uzmicanja i bez predaje, u smrznutim rovovima na albonskoj granici, ovi hrabri ratnici branili su svaki pedalj otadžbine i zajedno sa svojim saborcima zaustavili ulazak stranih trupa na svetu srpsku zemlju Kosovo i Metohiju. Prolivali su krv i znoj da bismo mi danas živeli u miru, vodeći natčovečansku borbu protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja.

Dok su branili granicu u krvi i ognju, dva junaka iz Gornjih Kosalja Živorad Simić i Milomir Obradović nikada nisu poklekla i ustuknula pod naletom stranih vojnika, da bi im država na kraju okrenula leđa i potpuno ih zaboravila.

Međutim, kada su se dim i barut razišli, a ratne trube utihnule, umesto zasluženog priznanja i nagrade od države za njihov bezbrižan i dostojanstven život, dočekala ih je velika nepravda i potpuni zaborav. Država kojoj su dali svoju mladost, zdravlje i srce, nije im pružila ni mrvicu zahvalnosti, pomoći i brige, ostavljajući ih da u tišini, zaboravu i nemaštini nose svoje teške ratne rane. Živorad i Milomir nisu tražili kule i gradove, već samo malo nagrade i poštovanja za krv koju su prolili za sve nas, ali su od onih koji odlučuju dobili samo prazna obećanja i potpuni zaborav.

Sramotno je i nedopustivo da se otadžbina tako lako odriče svojih najvećih sinova i heroja, dok drugi ubiraju plodove njihove velike i nadčovečanske žrtve. Ovi hrabri mladići ne smeju ostati samo srpski junaci koje je država zaboravila. Srpski narod nikada ne sme zaboraviti svoje div-junake, pa ako ih ne pamte oni koji odlučuju o našim sudbinama i koji nezasluženo sede u raznimu foteljama, narod će ih pamtiti i pomagati koliko god može, jer su ovi hrabri junaci i ratnici sa Košara to istinski zaslužili. Zato ćemo mi svi zajedno pomoći ove naše hrabre borce i njihova imena uklesati u istoriju čašću i poštovanjem koje su zaslužili.

Vreme je da celoj Srbiji i svetu naglas glasno poručimo: Živorad Simić i Milomir Obradović su ponos i živa savest ove naše zemlje Srbije.

Vreme je da pružimo bezrezervnu i punu podršku za naše hrabre ratnike sa Košara.

Piše: Zoran Protić Šaparac