Predata Studentska lista
Potpisivanje za Studentsku listu pratila je do sada nezabeležena pozitivna atmosfera. Čekali su građani, dosta njih starijih a bilo je i invalida, stpljivo i u dobrom raspoloženju. Znali su da po tri – četiri sata stoje u redu, bez guranja i teških reči. Mnogi su stajali znajući i da neće stići na vreme sa daju svoj potpis, ali bili su tu da podrže ovu listu svim srcem i sa dubokim uverenjem kome daju podršku.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Bili su dugi redovi i ranije: za benzin, hleb i mleko, ili za novac u Dafiment i Skandik banci, devedestih godina, a naravno poznati su i dugi sadašnji redovi za pregled kod lekara ili za lična dokumenta, i to građanima nije lako palo, bilo je nestrpljenja, psovki… Ovoga puta sve je bilo drugačije.
Potpisalo se 70.000 građana, uprkos teško dobijenog javnog beležnika, a na primer u Zrenjaninu nijedan nije overavao potpise u subotu. Ali su gotovo na svim mestima, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Ivanjice, Kraljeva, Užica, Šapca, Beograda, Valjeva, Loznice… bili dugački redovi koji su jasno pokazali koliko je poverenje i nada u Studentsku listu.
Počelo je skupom u Novom Sadu, u četvrtak, sa više od pet hiljada građana koji su zdušno podržali studente i njihovu listu. Nikada nijedna lista nije podržana kako je to bilo u ponedeljak u Beogradu, putem Pobednika. Od Rektoraka do RIK, u izuzetnoj atmosferi, uz pesmu i skadiranje.. A kutije sa potpisima nosili su itekako zaslužni za to, studenti prebijani na protestima: Luka Mihajlović iz Zrenjanina, koji je čekao operaciju vezan za bolnički krevet; Tamara Jeremić koja je pretučena dok je bila u medicinskom timu koja je pružala pomoć povređenima na protestu u Valjevu; Andrej Tanko osuđen zbog prskanja vodom policajca; studenti optuženi za rušenje ustavnog poretka sa zaprećenom kaznom dugogodišnje robije, i drugi studenti koji su pokazali da nisu ustuknuli pred udarima režima…
Na ulazu u Staru skupštinu, RIK, studenti kao i građani odigrali su kolo, a to se sve produžilo i posle predavanja liste. Bilo je tu na hiljade građana da dostojno obeleže taj momenat čekan godinu i po da se raspišu izbori. Za razliku od onih ranijih, ovi izbori su došli nakon silno uložene energije studenata i srednjoškolaca, koji su prepešačili i probudili Srbiju.
Održani su i najmasovniji protesti u istoriji ove zemlje. Studenti nisu nikog predložili iz svojih redova, mada bi itekako mnogo značili u Skuopštini, ali su tu ljudi dokazani u svojim oblastima, profesori univerziteta, lekari, inženjeri, zemljoradnici, radnici, pravnici…
Ovoga puta cilj je jasan: preobražaj Srbije i promena sistema, sa osnovnom porukom Srbija ili mafija. Građani na ovoj listi ne glasaju za partikularne, stranačke interese, već za opšte dobro i drugo lice Srbije. Velika pobeda 2000. došla je ujedinjenjem opozicije u DOS, sa brojnim strankama. Ovoga puta izbor je sasvim drugačiji, biraju se oni koji će raditi na polzu svih, a protiv onih koji su bili tu zarad stranačkih i ličnih interesa.
D.Eraković
