Fama o zvučnom topu
Upotrebu akustične naprave 15. marta prošle godine ponovo je aktuelizovao predsednik države, a sada kandidat za premijera Aleksandar Vučić usporedbom sa desetinama hiljada građana koji čekaju za potpis Studentskoj listi.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Ne znaju ko je na listi, ali kažu da imaju poverenja u to što nam kažu, tako da imaju poverenja i da je bio zvučni top, izreče to prdedsednik na svom Instagram nalogu. No sve ovo praćeno je promptnim saopštenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u nedelju kad mu vreme nije, da je tu sve lažirano i da su ljudi bežali u paničnom strahu nakon što su redari skinuli prsluke.
Da režim mnogo boli pokazana atmosfera za Studentsku listu bila je i ad hok emisija na RTS, u ponedeljak uveče, a učesnici itekako jednostrani, među njima i zamenik glavnog tužioca Miodrag Marković. Slična emisija bila je i pre dva meseca i sada se ne setiše da pozovu, na primer, jednog od svedoka, advokata Božu Prelevića, koga su u prvi mah i hteli da hapse zbog širenja lažnih vesti, a postupajući tužilac to odbio.
A da je mnogo toga u igri podsećanja radi i predsednik Vučić je obećao ostavku ako je upotebljen zvučni top. Njegovi poslušnici, ministar i direktor policije Ivica Dačić i Dragan Vasiljević, najpre tvrdiše da takav uređaj nemaju pa onda da ga imaju ali da ga nisu koristili u svrhu izazivanja panike. I nekako to dođe i do međunarodnih institucija, Evropska unija koja je opomenula režim da to više ne čini kao i Ujedinjenih nacija, čiji predstavnik nije dobio dozvolu vlasti da se time pozabavi.
U pravosuđu poznato je kako se tretiraju nepouzdani svedoci i učesnici u sporu. Pa je tako Više tužilaštvo u Beogradu sinonim za instituciju koja ne radi svoj posao kako treba. Tako su optuživali veći broj studenata za rušenje ustavnog poretka, a kazne su višegodišnja robija, pa ništa nisu dokazali ali je bilo neovlašćenog snimanja studenata, ili kad je isti taj zamenik Marković odbio da pregleda dostavljene snimke prebijanja studenata FDU zato što mu nisu radili zvučnici na računuru a posle i predloži za pomilovanje ženu koja je pregazila studentkinju na Novom Beogradu.
Kako se to umeša ovo tužilaštvo u slučaj hrabre valjevske policajke Katarine Petrović kad mesno nije nadležno ili zašto je ono ishitreno ušlo u istragu pogibije 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, a pogotovo kad korupciju treba da istražuje Tužilaštvo za organizovani krminal. Kako se ne setiše da je prvu izjavu dao predsednik države da rekonstrukcije nije bilo na nadstrešnici, što je mešanje u istragu, ili kako ne pozvaše urednika Informera Dragana Vučićevića i poslanika Vladimira Đukaovića kad su seirili pesmom „duni vetre malo preko jetre“.
Šta tek reći za sagu o ubistvu na Senjaku, gde je sve učinjeno da javnosti bude sakrivena istina. I sad otvoreno prkose logici i rasuđivaju na hiljade onih koji su doživeli taj paničan strah 15. marta. U psihologiji panika je iznenadan, intenzivan strah, a teško je poverovati da su ga izazvali studentski redari skidanjem svojih prsluka.
Najposle oni su to učinili ispred Skupštine kada je panika već počela u Ulici kralja Milana.
Ono što je evidentno da na ovakav rad Višeg tužilaštva u Beogradu ne eraguje Visoki savet tužilaštva. Oni su najmerodavniji i najpozavniji da uvide šta tu duboko ne štima po pravilima struke, a mnogo toga je skrenuto u korist režima. Ne zapitaše se kako to ovo tužilaštvo nekako baš deluje po zamisli predsednika države, kako to, na primer, baš on dobija detalje istrage, a ne bi nikako smelo, a često to dobiju i prorežimski mediji, i tako redom.
Upravo jedan od osnovnih razloga studentskog bunta i drugih građana je to što institucije ne rade svoj posao, a time tužilaštvo i znatnim delom i sudstvo postaju i saučesnici kriminalnog režima.
Dragan Eraković
