Humoreskica
Ovaj naš šerif je, što bi rekli klinci, prava paljevina. Ne može da prođe ni nedelja dana, a da ne najavi obraćanje narodu u okrugu, kao da nas očekuje smak sveta, od kojeg on treba da nas odbrani. Pre desetak dana je zakazao svoj glumački nastup za onaj petak, a onda, da bi nam nabio pritisak otkazao svoj nastup za sledeći petak. Onda se iz svoje jazbine preselio u zgradu bivšeg SIV-a, da nam saopšti sive vesti iz nesvesti. Svoj dvočasovni monolog je podelio u deset tačaka, po uzoru na deset božjih zapovesti. Naravno, mlatio je i ovog puta sve ono što nam je servirao hiljadama puta do sada. I sve to uz obavezne dramske pauze i replike, poput onih „K`o boga vas molim…“, „…samo da građani znaju…“ „…šta me briga i za Ameriku, i za Rusiju i za Evropu…“ „Neće meni niko da naređuje!“ „Govorim ovo, samo da narod razume…“ Posle dva sata davljenja /za to vreme je mogao lepo da se provoza brzim vozom do N. Sada i nazad i da nam iz kupea sve to saopšti/ nismo saznali šta je glumac hteo da odglumi. Ni dramske pauze mu više ne pomažu, jer su ga pročitali oni koji ga drže na sceni. Došlo je vreme za naplatu svih njegovih izliva vlasti na mozak. Previše se šerif zaigrao, pa sad traži podršku čak i onih koje je do juče polivao fekalijama i izmišljao svakakve gluposti o njima. Pošto je o svemu sam odlučivao, bilo bi fer i pošteno da sam i kusa to što je kuvao. Inače se često hvali kao kulinar, pa da vidimo te njegove recepte.
Kako će iz svega ovoga izaći, pitanje je za onih Đilasovih 619 miliona evra, a pošto je šerifov školski i drug po mnogo čemu drugom, vlasnik ružičaste postao Šekspir, onda se postavlja i ono šekspirovsko „Biti, il` ne biti, pitanje je sad“. A naročito SAD.
Rade Đergović