U SLICI I REČI
Ovo nije fotografija zabačenog seoskog puta niti napuštenog prostora na periferiji grada. Ovo je trotoar i parking mesto u jednom od centralnih šabačkih naselja. Mesto kojim svakodnevno prolaze stotine građana.
Za uređenje ovog prostora nisu potrebni milionski projekti, kreditna zaduženja, javno-privatna partnerstva niti spektakularna otvaranja uz kamere i govore. Potrebni su jedan trimer, malo dobre volje i nekoliko minuta rada.
Ali, izgleda da je danas u Šapcu lakše organizovati sastanak, fotografisati se za društvene mreže i napisati saopštenje nego pokositi korov koji građanima raste pred očima.
Još više zabrinjava činjenica da na ovakve prizore gotovo niko više ne reaguje. Ni javna preduzeća koja za to primaju plate, ni gradska vlast koja njima upravlja, ni opozicija koja bi trebalo da ukazuje na probleme, ni brojna udruženja koja se predstavljaju kao zaštitnici javnog interesa. A ni građani, koji su se, izgleda, polako navikli da zapuštenost postaje normalno stanje.
Možda najveći problem nije korov na fotografiji. Najveći problem je što je zajedno sa njim porasla i ravnodušnost. A ona se mnogo teže uklanja od bilo kakvog rastinja.
I.K.
