Tužilaštvo u bezakonju
Iako se tužioci zaklinju na Ustavu, poštovanju zakona, i pri tome bi trebalo da su nezavisni od izvršne vlasti i nepristrasni, poslednji primer optužbe studentskog pokreta za simuliranje udara „zvučnog topa“ 15. marta prošle godine prevazilazi sva dosadašnja posrtanja ove profesije.
Osnovna namera je diskreditacija studentskog pokreta ali i zastrašivanje studenata, građana, medijskih poslenika… Dokazi su najvažniji za tužioce kad podnose optužnicu, a po prvi put su krenuli da dokazuju nešto što je suprotno zdravom razumu, prkoseći hiljadama građana koji su sa medicinskom dokumentacijom svedočili da se nešto dogodilo tog 15. marta.
Tu su i video snimci, kada se hiljade građana razvojilo u jednom momentu, kada su se povijala stabla drveća… I najposle kad su ministar i direktor policije najpre negirali da takvu zvučnu napravu imaju, pa onda da je kupljena a nije upotrebljena, a tu su i reagovanja međunarodnih organizacija.
Negde se tu zagubi da su najglasniji vojnici ovog režima, advokat Đukanović i urednik Informera Vučićević u direktnom prenosu te večeri seirili, uz morbidnu opasku „duni vetre malo preko jetre“. Takvo istovremeno i masovno reagovanje nije zabeleženo ni u fimu „Ben Hur“, kod snimanja „Sutjeske“ vojnici su već bili uvežbani komadom “atomski s leva“, ali kod tolikog broja građana to je neizvodljivo.
U Šapcu je sniman film „Bićemo prvaci sveta“, pa je u šabačkoj hali sportova teško išlo sa masovnim scenama, i za proste radnje ustajanja ili navijanja, i to sa statistima koji su to danima uvežbavali.
Ovde je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije, sa teškom optužbom o napadu na ustavni poredak, a ministar pravde pominje i elemente terorizma. O uvlačenju „teške artiljerije“, mimo pravnih sredstava, govori da se besramno uključio i javni tv servis, RTS. Emisija na brzinu sazvana, u direktnom obraćanju u prajm tajmu, i ono najpogubnije, nisu se držali novinarskog zanata.
U mediju gde nijednom nisu gostovali studenti, gde su omalovažavani i vređani iz svih oruđa, optuženi su od ljudi dokazano jednostranih i u službi režima. Nema onog osnovnog pravila i prava – druge strane. A glavni u tome je tužilac Miodrag Marković, desna ruka Nenada Stefanovića, šefa Višeg tužilaštva u Beogradu. Dovoljno je pomenuti da je ovo tužilaštvo upleteno u sada čitavu rašomonijadu oko pada nadstrešnice u Novom Sadu, a eto, već 20 meseci nema optužnice, pa onda ubistvo na Senjaku, gde je sve rađeno suprtono pravilima službe, a tu su i one mračne optužbe i hapšenja i zatvaranja više od hiljadu studenata.
Primera radi pokazana je jednostranost tužioca Markovića kod prebijanja studenata FDU, gde se mesecima krčkala optužnica, i sa najmizernijim mogućim kaznam za počinioce. Tu je i primer zalaganja za pomilovanje devojke zbog gaženja studentkinje na protestu u Novom Beogradu, a gde se još nije sastala disciplinska komisija jer su poništena sva pravila u tužilaštvu.
Ali, zato je policajka optužena za torturu i mučenje studentkinje kod Pravnog fakulteta kažnjena po oportunitetu, a primera radi još se ne pokreće ništa za torturu i mučenje u Valjevu, 14. avgusra prošle godine. Doduše, ovaj predmet je preuzeo TOK, ali ništa dalje od toga.
Začudo, ništa nije preduzeto ni u slučaju Banjska, gde je stradalo četvoro ljudi, a onaj koji je to priznao, Milan Radoičić i dalje se šetka prestonicom i Srbijom, bez dana u pritvoru. Jasno je da sa ovakvim tužilaštvom, čak i sa TOK-om koje je kao nešto počelo da radi, nema napretka.
Pokazalo se to i u slučaju izbora Visokog saveta tužilaštva, gde ni posle prijave tužilaštvo nije ispitivalo kako se to BIA umešala u izbor ovog najvišeg tela. Nekako se u analima tužilaštva pominjalo kako je to radio Andrej Višinski u zloglasnim staljinovim čistkama. Ali, tu su se sporovi vodili pred stranim novinarima, a kvaka je bila u tome da su optuženi ucenjeni sudbinom svojih porodica, pa su priznavali krivicu.
Ovde, što je možda dobro, pokazalo se ko to i kako radi protiv zakona i struke.
Dragan Eraković
Naslovna fotografija: Marinika Tepić / DM
