Preimenovanje srpske opozicije
Nekadašnji Savez sa Srbiju poneo je novo ime Ujedinjena opozicija Srbije, a kako je rečeno umesto “federalizma“ u ovoj konstelaciji vladaće „konferedalizam“. Umesto odlučivanja konsenzusom na delu je autonomija članica. Iz tog prvog ešalona izašle su „Dveri“, koje su za razliku od ostalih članica uglavnom bile proruski i desno orijentisane, a nekako se zaćutalo o stranci Zajedno za Srbiju. Osnovni cilj UOS je „borba za demokratsko društvo svim sredstvima nenasilne političke borbe, koja uključuje i sve oblike građanske neposlušnosi“. Negde se između redova provlači i otklon od stranaka koje su učestvovale na izborima. Istine radi Savez za Srbiju osnovan je u Šapcu, pre dve godine, a ovde su organizovani i „Dani Novog optimizma“, gde su se po prvi put oglašavali i predstavnici raznih pokreta zajedno sa strankama. ZzS je u Šapcu izašao na lokalne izbore jer su to građani zahtevali, i to bi trebalo da bude i najvažnija vodilja za stranačko organizovanje kao i za raznorazne pokrete. Za Šabac, kao jedinom slobodnom gradu, nije bilo uputno da bez borbe preda sve ono što je prethodno ostvareno. Jedan snažan ekonomski napredak, gde je otvoreno više od šest hiljada radnih mesta, a po „Fajnanšal tajmsu“ Šabac je proglašen za top destinaciju dva puta zaredom, gde su rešeni ekološki problemi: jedino funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, prikupljanje otpada sa cele teritorije, gde nema liste čekanja za upis u vrtiće, gde građani odlučuju o novcu od poreza na imovinu… Ovde je najmanje zaposlenih u javnom sektoru, poljoprvovrednici dobijaju subvencije za kopanje dubinskih bunara, asfaltirano je više od 160 ulica, a nisu zapostavljena ni sela. Po uređenju Šabac se može meriti sa najuređenijim srednjeevropskim gradovima, sa novim trgovima, konceptom gradskog saobraćaja, ulaganja u Sava park na 300 hektara… Sve ono suprotno što se radi u prestonici. No, u Srbiji se krade na izborima, što je nezamislivo za Evropu kojoj težimo. Ono što je mnogima bilo nepojmljivo da su ovde angažovane organizovane kriminalne grupe da kupuju glasove, ucenjuju, prete… Praktično taj mafijaški način prikupljanja glasova teško da može da se predupredi ako nema organizovane države, tužilaštva, policije, pa čak i BIE. To je klasičan kupoprodajni mafijaški odnos, kupi se glas za dve pa i pet hiljada dinara, dovoze se birači, kontrolišu kako su glasali, i to je vrlo efikasan sistem, od ranije poznat u Italiji. Nakon lokalnih izbora podneto je više od 40 krivičnih prijava, gde je navedeno stotinak lica sa kriminogenom prošlošću, sa svedocima i video i drugom svedočanstvima… Pretpostavlja se da je na ovaj način pokradeno od pet od osam hiljada glasova, a pride Upravni sud u Novom Sada ništa nije preduzeo kada je dobio izborni materijal sa 12 biračkih mesta gde je bilo nekoliko hiljada falsifikovanih glasačkih listića. Izbori će se ponoviti na 27 biračkih mesta, sa oko 29.000 birača, ili trećinom ukupnog biračkog tela. Gradonačelnik Šapca i predsednik ZzS Nebojša Zelenović sa svojim saradnicima preokupiran je borbom protiv pandemije ali itekako se našao na meti zluradih komentara i laži SNS. O političkim zbivanjima izjavio je da po prestanku vanredne situacije očekuje konstituisanje snažne političke organizacije, sa novom, jasnom politikom koja može da okupi više od milion pristalica. Potrebni su novi, respektabilni, sposobni ljudi spremni da daju novu snagu političkom životu Srbije. To bi mogla da bude DS, a proces ujedinjenja sa ZzS mogao bi da bude nastavljen nakon ukidanja vanredne situacije. U svakom slučaju Šabac je primer dobro organizovane lokalne samouprave, a u političkom životu, posebno kada su stranke u pitanju, važna je stalna aktivnost i organizovanje. Teško se može na ovakav način parirati SNS, koja je organizovana po vojničko-mafijaškom principu, gde sve odluke donosi jedan čovek, a prilikom glasanja pokreću se sve moguće snage, od telefonskih poziva do štikliranja u stranačku svesku. Kao da su stranačke vođe nekadašnjeg SzS zaboravile da organizacija počiva na infrastrukturi, mesnim odborima, obilaženju odbora i članova, definisanju politike i prioriteta. Olako je ispuštena silna energija tokom višemesečnih protesta od decembra 2018. do 13. aprila naredne godine, kada je na stotine hiljada građana protestvovalo u više od stotinu gradova i opština. Vođe političkih stranaka nisu baš doprinele omasovljenju i intenzitetu protesta. Štaviše! Ideja bojkota izbora možda je bila vodilja, jer je manje od polovine birača glasalo, a pogotovo u Beogradu gde je bilo tek nešto više od 30 odsto izašlih. Ali, očekivati da će ovaj nakaradni režim pasti sam od sebe, a kako je rekao Saša Paunović kao da očekuju iskrcavanje saveznika na Balkan, nije ohrabrujuća taktika. Do predsedničkih i beogradskih izbora ima još dosta vremena, ali je to i prilika da se stranke bolje organizuju, da pripreme članstvo… A zašto se ne bi pokazala dobra volja da se derivati DS ponovo okupe: tu su SDS, Nova stranka, Narodna stranka, SSP, jer izuzev njihovih vođa u programima malo šta je različito. Ionako građani očekuju da se opozicija ujedini, a ovde izuzev imena na delu je jaki konfederalizam.