VRHUNAC NAPREDNjAČKOG BEŠČAŠĆA
Milionski auditorijum bio je svedok urnebesne šale sa “najsmešnijim virusom na svetu”, u prisustvu predsednika države i članova Kriznog štaba. Posle je predsednik države žučno izjavljivao da to nikada nije bilo. Laži na laži, i nikda kraja. Smejući se na TV Prva predsednik izjavi da para ima… Sada kaže da para nema, da nije država ćup, a sledi jesen, i zima… One laži o najnaprednijoj ekonomiji, plati od 500 pa za nekoliko godina i 900 evra polako i vrapci znaju. Uopšte ne pristoji nikom da laže, pogotovo u javnom životu, i to oni koji bi trebalo da su najodgovorniji. I to čovek koji se zakleo i na Ustavu i na Miroslavljevom jevanđelju. No, laži su uvod u daleko teža dela. Krađu! Ne samo onu materijalno primetnu, kao što je to bio Krušik, Beograd na vodi, popločavanje prestonice, gondola, prodaja PKB, Aerodroma… već i ona društveno-politička i moralna. Na nedavnim izborima svima je bilo jasno da će se glasovi krasti i kapom i šakom. Kako to da, na primer, u poslednim satima na birališta pohrli 600.000 građana.Nema te organizacije koja to može da sprovede, ali je sasvim izgledno da su se listići ubacivali koliko ko može. A onda u Šapcu pokaže se da je bilo nekoliko hiljada glasačkih listića druge nijanse, brojni glasovi sakupljeni van biračkog mesta, mito, korupcija, pretnje, ucene… sve to zarad osvajanja političke vlasti. U Šapcu je podneto 30 krivičnih prijava, za stotinu i više lica, a tu su oni čiji identitet tek treba utvrditi. A kazne se kreću do tri pa i pet godina zatvora.I tu nije kraj. Slavodobitno ispred devet kineskih bespilotnih letelica, gde samo jedna raketa košta 40.000 evra, predsednik Vučić se nanovo ustremio na Šabac da je vanredna situacija izmišljena zbog nepriznavanja lokalnih izbora. Ali, istina polako izbija na videlo o ovoj pandemiji, da li je bila najsmešnija. Vanredno stanje je ukinuto da bi se kako-tako održali izbori. Naravno, prvi stupaju navijači, pa se na derbiju, jedino u Evropi, okupilo 20.000 ljudi na bliksom odstojanju. Onda dolazi ošte opuštanje. I samo u Šapcu za desetak dana 350 obolelih, dok je u vanrednom stanju bilo 75 zaraženih. I to nije konačna cifra, jer se čekaju rezultati testova za još 400 osoba. To je samo u Šapcu, a još u 17 opština i gradova uvedena je vanredna situacija. Na sve to iz budžetskih rezervi odobrava se za radove na Hramu Svetog milijarda dinara. Za bolnicu u Novom Pazaru 91 milion, a tamo ima na stotine obolelih i znatan broj umrlih. A kaže predsednik Vučić da je ta bolnica čak na višem nivou od nekih u Nemačkoj. Zdravstveni sistem je pred pucanjem, nema potrebne opreme, a medicinski radnici su preiscrpljeni. Napreča briga jedne države su životi i zdravlje građana. Ovde, kako se ponaša predsednik Vučić, sve je u svrhu njegove vladavine. Uništio je sve institucije, politički život, moral i znanje, i ono tobož zašto se zalagao: budućnost i “našu decu”. Posle ovoga teško da će biti oporavka društva i države. Poređenja radi republikanski predsednik SAD Ričard Nikson podneo je ostavku posle afere Voteregejt, i to samo zbog uhođenja protivničke, demokratske stranke. U Srbiji nema granica beščašća, jer je malo nabrojati sve afere i predsedničke, i ministarske i i stranačke, ali ovoga puta životi su izgubljeni.
Dragan Eraković