Neispunjenih obećanja je mnogo, kao i ispunjenih neobećanja. Teško ih je i popisati i popamtiti. Ali, ono što je najvažnije, ako na vreme stignu ti famozni leteći automobili, našim vladarima ćemo sve oprostiti i zaboraviti. Kažu upućeni da će se cene letećih automobila i taksija kretati od 230.000 do 270.000 evra, za osnovne modele u masovnoj proizvodnji, do nekoliko miliona dolara za luksuzne i sportske verzije. Dakle, biće ih za svaki džep. I kako onda nekome bilo šta zameriti i zlopamtiti ispunjena neobećanja. Ja ću luksuznim, do skrivenog, literarnog kutka.
Lavirinti
Daleko istom olovkom pišemo, istim se zvezdama klanjamo. Bogove u magli molimo, obale nade šarenim dugama ne damo. Snove osmehom sanjamo, poljupce toplim kišama nudimo. Pogledom tihim u beskraju beskraj tražimo, na čas žudimo. Lutamo, baš silno želimo da nas opet poželi drag neko. Plovimo, dišemo, volimo, budi nas jutro plavo i meko.
Lipe
Ne, nisam smeo, zašto, valjda zbog pesme u očima, ko bi znao. Ona je prošla, a ja stao, kao da sam nešto nestvarno hteo. Sanjao pokošene livade, kad mirišu lipe i voćnjak zreo.
Svaka je trešnja u cvetu moja, ona ili ova. Svaka je boja radosti tvoja, ista ili nova. I sva deca na svetu samo su naša, iz snova.
Minut
Široka reka, tišina i jedan usamljen suncokret žuti. Iz visina čuju se ptice, sa njima u nebo letimo. Još pamtimo dugo čekani zagrljaj i nemo zastanemo. Znamo da čudni su tvorca puti, još je u nama radost meka, još traje taj tren. Minut koji ćuti.
U trenu poželimo da smo samo trag, ili mir što brodi rekom. Poljubac koji se sluti, san, prva kap kiše. Stih, sumrak drag. Cvet, zvezdana reč u sećanju nečijem. Jedinom, dalekom.
Miris kafe
U vrt u kom sam sanjao da smo se sreli, više ne dolazim. Razmišljam da li je tek pretiho izgovorena reč, samo ilustracija voljene, još nedočitane knjige.
