Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izražava ozbiljnu zabrinutost zbog odluke Yettela da u okviru takozvanog pilot-projekta pojedinim korisnicima promeni televizijske pakete tako što iz njih uklanja N1 i Novu, uz umanjenje pretplate od 300 dinara.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Posebno zabrinjava činjenica da se ova odluka donosi na izrazito koncentrisanom tržištu distribucije medijskih sadržaja i u trenutku kada su N1, Nova i druge redakcije United Media već duže vreme izložene političkim i ekonomskim pritiscima i neizvesnosti u pogledu svog budućeg položaja.
Prema poslednjim podacima RATEL-a za prvi kvartal 2026. godine, Telekom Srbija grupa imala je 62,3 odsto tržišta distribucije medijskih sadržaja prema broju pretplatnika, SBB 29 odsto, a Yettel 5,4 odsto. Nakon integracije Yettela i SBB-a, tržište distribucije praktično je koncentrisano između dve velike poslovne celine, od kojih je jedna Telekom Srbija – kompanija u većinskom državnom vlasništvu.
U takvom okruženju odluke distributera o dostupnosti informativnih kanala ne mogu se posmatrati isključivo kao privatne poslovne odluke. One mogu neposredno uticati na domet medija, njihovu ekonomsku održivost i, posledično, na položaj novinara i drugih medijskih radnika koji u njima rade.
NUNS posebno ukazuje da obrazloženje o „unapređenju korisničkog iskustva“ otvara dodatna pitanja ukoliko su iz paketa unapred izdvojeni upravo N1 i Nova, a korisnicima nije ponuđen ravnopravan izbor da umesto njih uklone druge informativne kanale. U takvom modelu teško je utvrditi da li se zaista ispituju preferencije korisnika ili njihova spremnost da prihvate paket bez dva konkretna medija u zamenu za nižu cenu.
Ovaj slučaj zato mora biti posmatran i u širem kontekstu promena na tržištu distribucije i medija u Srbiji, uključujući nestanak N1 i Nove iz ponude Total TV-a nakon njegovog prelaska pod kontrolu Telekoma Srbija, kao i ranije dokumentovane navode i razgovore o smanjivanju poslovanja medija unutar United Media u Srbiji (Lučić Miler transkript razgovora).
Dodatni element koji je relevantan za procenu mogućeg uticaja na medijski pluralizam jeste trenutni politički i društveni kontekst, imajući u vidu najavljene izbore i značaj dostupnosti različitih izvora informisanja u predizbornom periodu. Prema Reuters Institute Digital News izveštaju 2026, N1 je uz RTS najkorišćeniji izvor vesti u Srbiji sa nedeljnim dosegom od 38%, dok je Nova druga sa 24%. istovremeno, N1 i Nova, spadaju među medije sa najvišim nivoom poverenja publike u Srbiji.
U tom kontekstu, činjenica da se odluka odnosi upravo na N1 i Novu S, koji se u javnosti prepoznaju kao važni izvori informisanja, opravdava dodatno ispitivanje njenog mogućeg efekta na pluralizam i pravo građana da budu informisani iz različitih izvora.
Evropski akt o slobodi medija (EMFA) postavlja kao jedan od ključnih standarda pravo građana na pristup pluralitetu urednički nezavisnih medijskih sadržaja. I Evropski sud za ljudska prava kroz praksu u vezi sa članom 10 Evropske konvencije naglašava pozitivnu obavezu države da obezbedi uslove za efektivan medijski pluralizam.
Zbog toga NUNS poziva RATEL, REM i Komisiju za zaštitu konkurencije da, svako u okviru svojih nadležnosti, ispitaju ovaj slučaj, uključujući njegov uticaj na tržišnu konkurenciju, ravnopravan položaj pružalaca medijskih sadržaja i medijski pluralizam. Postojeći propisi predviđaju mehanizme kojima država može reagovati kada koncentracija u distribuciji ili postupanje operatora ugrožavaju javni interes, uključujući mogućnost određivanja obaveze prenosa određenih medijskih sadržaja kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.
NUNS podseća da sloboda medija ne znači samo zaštitu novinara od direktnih pritisaka. Ona podrazumeva i stvaranje uslova u kojima profesionalne redakcije mogu da dopru do publike, novinari mogu da rade bez ekonomskih i političkih pritisaka, a građani imaju stvaran izbor između različitih, urednički nezavisnih izvora informacija.
U krajnjoj liniji, pitanje nije samo da li će N1 i Nova ostati dostupni u određenom televizijskom paketu. Pitanje je da li će visoko koncentrisano tržište distribucije u Srbiji omogućavati pluralizam medijskih sadržaja ili će odluke nekoliko dominantnih kompanija određivati koji će izvori informacija imati pristup građanima i pod kojim uslovima.
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Beograd, 2. septembar 2026.
