Pre pet godina, u Mačvanskoj 73, frizerski salon „Ekstra Mile i Dragan“ počeo je samostalno da radi, a kao samohrani otac, vlasnik Dragan Đorđević taj objekat pretvorio je u mnogo više od salona za ulepšavanje. U znak zahvalnosti majstoru od koga je učio zanat, ime na ulazu je ostalo, ali su se neke stvari promenile. Vodeći se mišlju da je naše samo ono što drugima damo, i sam u teškoj finansijskoj situaciji, tata petogodišnje devojčice besplatno šiša socijalno ugroženu decu i jedini se u Šapcu odlučio na takav korak. Uslov za uslugu bez nadoknade je da donesu potvrdu da roditelji primaju novčanu pomoć i da deca imaju do 18 godina. Tokom dve godine kroz njegova vrata prošlo je mnogo porodica i teških priča i on je svaku prigrlio kao svoju, trudeći se da im olakša na način na koji je u mogućnosti. Mesečno bar njih dvadesetak, a za svakog se obavezno nađe bar neki slatkiš da im, pored lepe frizure, vrati osmeh na lice.
U salonu nudi usluge muškog i ženskog šišanja, radi modne frizure, tribale, šare, keratin i ostale tretmane. Tokom godina, nijedna mušterija nije izašla nezadovoljna i to mu je glavni cilj. Među korisnicima besplatne usluge najviše ih je iz Šapca.
-Ukoliko je u pitanju višečlana porodica, isto je pravilo, nije važno da li imaju dvoje ili petoro dece, ako su socijalno ugroženi. Takođe, naš frizerski salon koji će uskoro promeniti ime u Frizerska akademija Dragan ima posebne cene za stalne mušterije koje dolaze godinama. Za njih obezbeđujemo karticu za popust koja im omogućava da uslugu plate 50 posto manje od ukupnog iznosa. Svako dete koje dođe u salon i plati šišanje dobije i besplatnu frizuru- naglašava on.
Godina obeležena epidemijom i smanjenim obimom poslovanja otežala je plaćanje dažbina državi. Na pomoć, osim dečijeg dodatka, nema pravo, pa je neretko bio na ivici odluke da stavi katanac na vrata. Iako radi sam, ne odustaje i veruje da će se virus dobrote proširiti i da će se naći neko ko će mu pružiti podršku u sprovođenju plemenite ideje. Naime, u njegovom salonu, u saradnji sa Udruženjem „Da budemo svi jednaki“, uvek se nalazi kutija u koju posetioci i prolaznici mogu da ubace novac za pomoć bolesnoj deci.
-Budući da sve radim sam i da mi niko ne pomaže, pokušavam da nađem način da dobijem podršku u svojoj akciji. Apelujem na sve koji su u mogućnosti da mi pomognu da napišem projekat kojim bih u Gradskoj upravi konkurisao za odgovarajuća sredstva i tako nastavio da pomažem deci. Imam ideju i da jedan dan u nedelji putujem u sela sa istim ciljem- da šišam siromašnu decu i pozivam sve koji su zainteresovani da se priključe- navodi Dragan.
-Imam stalne mušterije, kod mene je šišanje od 350 do 400 dinara, pa u toku dana ima koliko- toliko posla. Nemam ničiju podršku, apelujem na Gradsku upravu da mi izađe u susret ako može. Rodom sam iz siromašne porodice iz Ševarica, imam brata i sestru srednjoškolce. Veoma mi je teško da opstanem, ali me održava velika ljubav prema poslu. Vodim se pravilom da sam srećan samo kad usrećim decu, jer verujem da nema ništa vrednije od dečijeg osmeha. Oni su moja snaga, jer sam ubeđen da se dobro dobrim vraća. Roditelji su nezaposleni, ali mi pružaju podršku, jer smatraju da će, ako pomognem drugome, Bog pomoći meni- podvlači humani frizer.
I tako i bude… Dolaze mu, kaže, godinama deca iz hraniteljskih porodica. Ponekad roditelji časte, simbolično, 100- 200 dinara, kao znak zahvalnosti za brigu. Osim njih, uveren je, pojaviće se i drugi dobronamerni spremni da osete radost davanja onima koji nemaju. A vrata su za takve u Mačvanskoj 73 otvorena. Prema trenutno važećim merama, zbog epidemiološke situacije, od devet do 20 sati.
Dragana Dimitrijević
