Lični stav: Nikola Jevtić, sekretar GO ZZS ŠABAC
Dan grada, 22. april, sedim i razmišljam kako smo do sada slavili naš Dan, Dan kada smo bili ponosni što smo Šapčani, što smo živeli u slobodnom gradu, koji je daleko po svim parametrima bio ispred ostatka Srbije.
Na televizoru u kancelariji ide uživo prenos dodele Aprilskih nagrada, u jednom trenutku čujem nekontrolisano dahtanje i rečenicu ,,Šabac postoji već pet i po decenija’’. Pet i po decenija? Šta priča ovaj čovek? Pogledam, vidim Pajića nelegalnog gradonačelnika kako bulazni i saopštava dalje da će Aleksandar Vučić dobiti ključeve grada, i postati počasni građanin Šapca! Da, Šapca kojeg zaobilazi ko kiša oko Kragujevca, kojeg mrzi, kao i Šapčane i sve što ima veze sa našim gradom. Gledam dalje, očekujem da se pojavi i stane pored Aleksandra Pajića, da se rukuju, zagrle, poljube i čestitaju jedan drugom. Nema, ni Vučića ni zagrljaja, već neka žena iz kabineta stidljivo i sa skromnim vokabularnim kapacitetom uzima ključeve grada i zahvaljuje se u njegovo ime. Otpočinje govorancija, žena iz Vučićevog kabineta priča o liku i delu Aleksandra Vučića, o njegovom veličanstvenom postojanju i zahvalnosti na tome, što je l’ on uopšte postoji. Mislim se da on zaista ne postoji takvi, i ljudi oko nje bi radili na nekim skromnim mestima, pola tih ljudi tu bi bili portiri, čistači, ali samo zahvaljujući Aleksandru Vučiću oni su velikani srpske politike i napredni funkcioneri. U trenutku kada se govor žene iz Vučićevog kabineta okreće ka ljudskim slobodama, o pravu građana, pada mikrofon, upravo su ti mikrofoni najjače oružje Srpske napredne stranke, zajedno sa kamerama, pomislih, ovaj nije izdržao, počeo je da pada, zajedno sa Vučićevim raspoloženjem kad čuje za Šabac. Gledam dalje, očekujem neko Vučićevo obraćanje makar preko videa, makar nešto na društvenim mrežama. Nema! Nema ničega, ni pozdrava, ni zahvalnosti, ni čestitke. Toliko nas mrzi, da kad mu daju organi grada (za mene nelegalni) ključeve Šapca da se neće udostojiti da se čak zahvali na neki način a da nije kroz usta žene iz njegovog kabineta. Što se mene tiče, i ne mora.
Aleksandar Pajić drugom Aleksandru može da uruči samo ključeve Šabca, nikako Šapca. Ali siguran sam, da kada dođu lepša i bolja vremena za Srbiju, za Šabac, kada im se pošteno bude sudilo za sva zlodela i nelegalne radnje koje trpimo mi, Šapčani, Srbi, da neće postojati taj ključ koji će moći da otključa okove pravde u koje ćemo strpati i Pajića i Vučića i sve učesnike naprednog cirkusa.