Za petak je režim zakazao, pa otkazao, skup u Novom Sadu. Najpre je to uradio predsednik države Aleksandar Vučić, a potom je predsednik SNS Miloš Vučević bio malo određeniji da će to biti na Trgu slobode.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Ovo je predsedniku bilo već sedmi put da zakazuje i otkazuje veliki skup u Novom Sadu, mestu tragične pogibije 16 ljudi ispod nadstrešnice na železničkoj stanici, i od kada se u Srbiji mnogo šta promenilo. Novosađani ali i drugi građani pamte da je Vučić tada izjavio da „jedino nadstrešnica nije rekonstruisana“, mada je njegov kabinet itekako bio upoznat sa radovima na pruzi Beograd-Subotica.
Da je po pravilima pravosudne struke Vučić bi bio pozvan u tužilaštvo da objasni te svoje reči, a pored ostalog to je i mešanje u istragu. I nakon toga sledi igrokaz u Predsedništvu sa nekim tanušnim registratorom, bez onih krunskih dokumenata o ovoj preskupo plaćenoj pruzi. Za gotovo dve godine pokazalo se da je malo šta urađeno kada se radi o korupciji kao uzroku i posledici, a ona najvažnija optužnica TOK-a nije podignuta.
Za sada javno je obznanjeno da se radi o 115 miliona dolara van iznosa predviđenih i urađenih radova. Simptomatično da je policija povukla svoje finansijske eksperte iz istrage tobož zbog reorganizacije.
Podsećanja radi, odmah po nesreći Vučić se uputio u Novi Sad, ali u stranačke prostorije da brani svoje partijske drugove, a ne, da bi kao predsednik svih građana Srbije, bio na mestu tragedije i izrazio duboko saučešće. Da se režim brani svim sredstvima bilo je vidno i prilikom velikog protesta ispred Gradske kuće, gde se policija po starom običaju ušančila u zgradu, koja je demolirana. Niko od izgrednika, uglavnom u fantomkama, nije priveden, ali su zato privođeni studenti i građani koji u tome nisu učestvovali.
Prošle godine policija se surovo obračunala sa studentima i građanima u Novom Sadu, kao što je to bilo 13. avgusta kao i petog septembra kada je bacan i bojni otrov, po nalazu Fizičkog fakulteta. Takođe policija je upala na Filozofski fakultet kao i Rektorat, što je eklatantno narušavanje autonomije univerziteta.
Novosađani svakog prvog u mesecu daju dužan pomen žrtvama, a posebno impresivan bio je skup na godišnjicu, prvog novembra. Više od sto hiljada građana u dostojanstvenom miru iskazalo je šta ih sve vezuje za ovaj događaj.
S druge strane za petak su zborovi građana u Novom Sadu pozvali na veliko okupljanje, u 16 časova. Pored ostalog poručili su: „Narode Srbije, ćacizacija preti da se izlije u Novom Sadu. Srbija se četvrtog septembra brani u Novom Sadu. Brani se pravo da o svojoj budućnosti odlučujemo mi, a ne oni.“
Jasna je poruka da Aleksandar Vučić nije dobrodošao u ovaj ranjeni grad. Ovo bi za njega bio samo deo predizborne kampanje, za izbore koji još nisu raspisani. Nakon silnih obilazaka po svim regionima Srbije, ali i boravka u BiH, neverovatnog medijskog atakovanja u direktnim prenosima, sate i sate na obraćanja na svim prorežimskim medijima, Novi Sad bi trebalo da pokaže da predsednik može da dođe u bilo koji grad.
Ipak, skup u Užicu, prošle subote, pokazuje da to i nije lako, iako ima sve poluge vlasti i novca. Tako „Informer“ izvesti da je bilo 300.000 Vučićevih pristalica, a poslovično neposlovni i sklon lažima MUP da je bilo 15.000 građana na centralnom trgu u Užicu. Fizika i matematika govore da taj trg ima svega tri hiljade kvadratnih metara, a samo akrobatikom može da stane tri čoveka na jedan kvadrat. Uz to većina njih pristigla je iz drugih krajeva, često plaćeni nekim dnevicama, a skup su obezbeđivale brojne policijske snage. I pri tom nisu reagovali kad su zvanični redari skupa prebijali građane u obližnjim lokalima.
Uskoro će i dvogodišnjica od tragične pogibije na železničkoj stanici u Novom Sadu, a da epiloga, barem onog sudskog, nema.
Međutim, ovaj događaj bio je povod za grandiozni pokret studenata i građana protiv ovog kriminalnog režima, i za očekivati je da se izbori održe pre prvog novebra. U suprotnom tenzije i sukobi bi se još žešće rasplamsali, a događanja pokazuju da Srbija više nema kud dalje sa ovakvom vlašću i podelama u društvu.
Dragan Eraković
