Nemojte nas zaobići Vučić će vam pomoći!?

Zapisi iz pomračenog grada: Šabac u raljama prljave politike

Danas na ulici Šapca svakodnevno se mogu videti brojni prosjaci a njihovo „naricanje“: „Nemojte me zaobići Bog će vam pomoći“ ili „Gladan sam, primam insulin“ deprimirajuće utiče na psihu građana koji pored njih prolaze. I tako, mesecima, godinama a niko od naležnih ne reaguje?

Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!

A prosjačenje na javnim mestima u Srbiji je zakonski prekršaj. Prema Zakonu o javnom redu i miru (član 12), prosjačenje kojim se ugrožava spokojstvo građana predstavlja prekršaj. Propisane su novčane kazne ili kazne zatvora do 30 dana, a strože kazne važe ako u prosjačenju učestvuje grupa lica ili maloletnici. Reakcija na licu mesta je u nadležnosti policije (MUP) i komunalne milicije, dok su socijalne službe zadužene za zbrinjavanje.

Međutim, trajni efekat izostaje jer se novčane kazne često ne mogu naplatiti od lica koja nemaju imovinu ni prihode, a zatvorske kazne imaju samo privremeni karakter. Ovde postoji i duboki socijalni problem jer mnogi prosjaci su zavisnici, beskućnici ili žrtve organizovanog prosjačenja, što zahteva rad širi od pukog kažnjavanja.

Na ovu pojavu građani mogu da reaguju tako što prijave agresivno prosjačenje ili sumnju na organizovanu eksploataciju policiji ili lokalnoj komunalnoj miliciji, pozovu lokalni Centar za socijalni rad ako primetite lica kojima je potrebna hitna medicinska ili socijalna pomoć a stručnjaci savetuju da im se umesto novca daje hrana ili da se sredstva usmere humanitarnim organizacijama koje se bave siromaštvom.

Srpska napredna stranka

Danas, 6. septembra, je u Gornjoj Vranjskoj uspešno održan štand Gradskog odbora Srpske napredne stranke Šabac.

​Predstavnici i aktivisti stranke razgovarali su sa meštanima o tekućim projektima, planiranim ulaganjima u infrastrukturu i lokalnim potrebama ovog kraja. Veliki odziv građana i otvoren dijalog još jednom su potvrdili važnost direktne komunikacije i zajedničkog rada na unapređenju kvaliteta života u svim delovima Šapca.
​Srpska napredna stranka nastaviće da aktivno obilazi svaka srpska sela i mesne zajednice, slušajući glas svojih sugrađana.Tekst i fotografije

Tekst i fotografije preuzete sa zvanične Facebook stranice Srpska napredna stranka Šabac

Političko prosjačenje

Nažalost, umesto da se prosjačenje u gradu Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka suzbije Šabac je postao poligon za novu vrstu „žicanja“, „beračenja“ (traženja milostinje), „moledovanja“ (usrdnog, poniznog moljakanja za pomoć ili prekljinjanja za pomoć), iliti „političkog prosjačenja“.

U početku je to bilo samo subotom u prepodnevnim satima ali kako vreme prolazi ove organizovane grupe „prosjaka“ viđaju se na šabačkim ulicama i u drugim terminima.

Njihov cilj „prosjačenja“ nije ostvarivanje neposredne materijalne i finansijske koristi, jer su oni, uglavno, materijalno i finansijski obezbeđeni kroz direktorke i druge funkcije ali i radna mesta na koja ih je, „organizator“ ovih aktivnosti, Srpska napredna stranka, zaposlio već „žicanje“ glasova kako bi na predstojećim izborima zadržali sve privilegije koje imaju i time dodatno pospešili svoje materijalno stanje.

Srpska napredna stranka

Danas, 6. septembra, je u Šapcu održan štand Srpske napredne stranke koji je protekao u izuzetno pozitivnoj i energičnoj atmosferi.
Naši sugrađani su imali priliku da kroz otvoren i srdačan razgovor sa predstavnicima stranke podelili svoje ideje, sugestije i predloge za bolji i lepši Šabac.

​Pored konstruktivnih razgovara, dan su obeležile i zanimljive sportske aktivnosti u kojima su uživale sve generacije — od najmlađih do najstarijih. Nasmejana lica, sportski duh i dobro raspoloženje obeležili su ovo druženje na otvorenom.
​Hvala svim Šapčanima koji su odvojili vreme da nam se pridruže i svojom energijom doprinesu da ovaj dan bude zaista poseban.
Nastavljamo zajedno, slušajući glas svih naših građana!
Tekst i fotografije preuzete sa zvanične Facebook stranice Srpska napredna stranka Šabac

Sličnosti i razlike

Dok je prošenje siromašnih vapaj za golim životom pojedinca, „prošenje” glasova je organizovana borba za upravljanje sistemom. Paradoks leži u tome što odluke onih koji uspešno „isprose” glasove često direktno utiču na to koliko će ljudi na kraju završiti na ulici tražeći pomoć za preživljavanje.

Ova paralela na slikovit način prikazuje dva potpuno različita aspekta društvene stvarnosti na ulici. Iako reč „prošenje” u oba slučaja označava traženje nečega od prolaznika, motivi, resursi i krajnji ciljevi se drastično razlikuju.

Sličnosti ova dva „prošenja“ proizilazi iz želje za opstankom a sračunata su na direktan kontakt sa građanima. I jedni i drugi zavise od dobre volje, pažnje i odluke običnih građana koji prolaze ulicom.

A cilj im je opstanak. Siromašni ljudi se bore za biološki opstanak (hranu, lekove, krov nad glavom), dok se politički aktivisti bore za politički opstanak (zadržavanje pozicije moći, privilegija, posla i lično bogaćenje). Obe grupe koriste direktnu komunikaciju na javnom prostoru, pokušavajući da izazovu određenu reakciju, jedni empatiju i sažaljenje a drugi poverenje i podršku.

Razlika je u tome što siromašni ljudi na ulici traže materijalnu pomoć (novac, hranu) za tekući dan a politički aktivisti neopipljivu moć (glas, potpis, poverenje) za naredne godine. Oni prvi to čine iz ekstremne nemoći, marginalizovanosti i nedostatka izbora a ovi drugi iz pozicije moći, organizovane infrastrukture i velikih finansijskih sredstava.

Obični prosjaci nemaju budžete, logistiku niti medijsku podršku dok partijski „prosjaci“ imaju sve: marketinške materijale, dnevnice, stranačku mrežu i medijski prostor. A krajnji ishod je taj što davanjem novca građanin direktno umanjuje svoj resurs, a siromah rešava samo trenutan problem, dok davanjem glasa građanin prenosi svoja prava na aktiviste, koji time dobijaju pristup budžetu i upravljanju državom. Takođe, oni „obični“ nemaju nikakvu odgovornost ni društvenu moć da utiču na živote bilo koga dok ovi drugi, „politički prosjaci“, direktno kroje sudbinu i ekonomski ambijent u kojem građani žive i odlučuju o kvalitetu života svakog građanina.

 

Pravda

E, sad, verovatno se pitate zašto sam ovo napisao. Pa da pokažem da je u Srbiji pravda selektivna i da nije ista za svakog. Jer, zakon važi samo za sirotinju koja jedva sastavlja kraj sa krajem dok su oni na vlasti nedodirljivi, pa bilo šta da urade.

Tako za pojedince, koji su ekstremno siromašni, bez doma, posla ili socijalne zaštite i kojima je prosjačenje često jedini preostali način da obezbede obrok ili lekove za taj dan, važi čuveni „član 12“  koji ih može odvesti i na robiju jer „ugrožavaju spokojstvo građana“.

Međutim, zanimljiva je činjenica da ove prosjake, koji zbog borbe da prežive, „ugrožavaju spokojstvo građana“, možete da prijavite policiji ili komunalnoj miliciji a one koji na ulici isto tako, a možda i gore, „ugrožavaju spokojstvo građana“ kamčeći političku podršku i glas nemate kome da prijavite jer njih ta ista policija i komunalna milicija štiti i omogućava im da to nesmetano rade pa tako ispada da za njih „član 12“ ne važi.

Takođe, tačno je da u mnogim slučajevima prosjačenje nije dobrovoljno i da je cilj organizovanih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima da ostvaruju profit preko leđa žrtava (često dece, starih ili osoba sa invaliditetom) koje su primorane da prosjače i sav novac predaju vođama grupe.

Ali, zar to nije slučaj i sa „prosjačenjem“ glasova i političke podrške. I tu mnogi prose zato što moraju, uglavno zbog posla, a „profit“ ostvaruju oni koji ih organizuju („preko leđa žrtava“ koji im svoj glas i podršku daju često zbog zaposlenja dece, ili im glas daju stariji i osobe sa invaliditetom u nadi da će dobiti nešto što im po zakonu već pripada) a koji se, kasnije, kroz različite vidove korupcije enormno bogate.

A koje je „prosjačenje“ gore, pogubnije i štetnije za društvo i koje više „ugrožava spokojstvo građana“ moraćete, poštovani čitaoci, sami da zaključite.

Bog

Da, verovatno ste već shvatili da u Srbiji postoje dva Boga. Onaj kojeg nosite u srcu i duši, koji vas usmerava da budete dobri ljudi da pomažete, poštujete i uvažavate svakog pa i onog sa kim se ne slažete. Od njega ne možete dobiti nikakvu materijalnu korist već samo mir i spokoj ali i veru i nadu da ćete svoj ovozemaljski život provesti u slobodi, sreći i duhovnom blagostanju.

Kad vam onaj „tradicionalni“ prosjak, dok pored njega prolazite kaže: „Nemojte me zaobići Bog će vam pomoći“, on vas u stvari podseća na radost darivanja. A radost darivanja je poseban osećaj sreće i ispunjenosti koji osetimo kada nekome poklonimo nešto ili učinimo dobro delo. Onaj ko daje često oseća veću radost nego onaj ko prima, jer vidi osmeh i sreću na tuđem licu. Darivanjem pokazujemo pažnju, ljubav i brigu, čime jačamo odnose sa porodicom, prijateljima i okolinom. Poklon ne mora biti skup. Ponekad više vredi iskren osmeh, lepa reč, vreme koje posvetimo nekome ili mala pažnja napravljena sopstvenim rukama. Nauka potvrđuje da činjenje dobrog drugima aktivira centre u mozgu zadužene za nagrađivanje i osećaj blagostanja.

I, tako, bez obzira koliko prisustvo ovakvog vida prosjačenja „ugrožava spokojstvo građana“ ako iz džepa izvadite 10, 20, 50 dinara, ili koliko već imate, videćete da ćete se osećati bolje i srećnije. Jer dajete a ne očekujete ništa zauzvrat.

Sveto Pismo pridaje ogroman značaj tome kako i zašto čovek daje drugima. Biblijski principi darivanja u pravoslavnom kontekstu podrazumevaju, između ostalog, davanje u tajnosti. Isus Hristos u Besedi na gori zapoveda: „A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja” (Matej 6, 3). Pomaganje siromašnima ne sme biti izvor ponosa i hvalisavosti.

Takođe, darivanje mora biti čin dobrovoljnosti i radosti. Bog ne želi davanje pod pritiskom. Apostol Pavle naglašava: „Svaki kako je naklonjen u srcu, ne sa žalošću ili od nevolje; jer Bog ljubi onoga koji drage volje daje” (2. Korinćanima 9, 7).

Nažalost, u zemlji Srbiji postoji još jedan Bog kome se klanja izuzetno mnogo građana. On je otelotvoren u funkciji predsednika države i propagira potpuno drugačiji kodeks ponašanja u odnosu na bibliju, a u tome ga, nažalost, podržavaju i brojni crkveni velikodostojnici.

Ulični a i sve druge vrste „prosjaka“ koji su se u njegovo ime razmileli po improvizovanim štadovima i privatnim stanovima, bar meni, mnogo više „ugrožavaju spokojstvo građana“ kad pored njih prolazim ili kad zazvone na vrata, nego oni „obični“. Njihova mantra: „Nemojte nas zaobići Vučić će vam pomoći“ samo nam dajte političku podršku i vaš glas je nešto najmonstruoznije što se može zamisliti.

Oni su potpuno obesmislili „radost davanja“ jer kad njima obećaš političku podršku i daš svoj glas ne činiš to da bi se osećao bolje već da bi dobio nekakvu korist. A koristoljublje (koje se najčešće poistovećuje sa srebroljubljem i gramzivošću), u pravoslavnoj tradiciji i Svetom pismu, smatra se jednim od sedam smrtnih grehova i korenitim uzrokom mnogih drugih duhovnih bolesti.

Biblija ne osuđuje sam novac ili materijalna dobra, već čovekovu vezanost srca za njih. Kada materijalni interes postane vrhovni motiv ljudskog delovanja, čovek gubi slobodu i sposobnost za istinsku ljubav prema Bogu i bližnjima. Jer kad političku podršku i svoj glas date osobi koja priča da vam ona gradi puteve, bolnice, škole, da vam daje plate i penzije onda tu nešto debelo nije u redu. Ne sa tom osobom, mada i sa njom, nego sa vama. Davanjem podrške i svog glasa takvoj osobi poništavate sve duhovne i ovozemaljske zakone i ulazite u mračnu zonu koristoljublja, „ja tebi – ti meni“ i tako u krug korupcije do konačne propasti.

Zaboravljate pritom da u Prvoj poslanici Timoteju (6, 10), apostol Pavle daje najpoznatiju definiciju ovog greha: „Jer je koren svih zala srebroljublje, kojemu neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge.“

U Poslanici Kološanima (3, 5), koristoljublje i gramzivost se direktno izjednačavaju sa obožavanjem lažnih bogova: „…i lakomstvo (gramzivost), koje je idolopoklonstvo. “Kada čovek svu svoju nadu položi u materijalnu korist, novac mu postaje „bog“.

Isus Hristos u Jevanđelju po Mateju (6, 24) jasno upozorava: „Niko ne može dva gospodara služiti… Ne možete služiti Bogu i mamonu (bogatstvu, koristi koja se očekuje od predsednka države ).“

Jevanđelje postavlja suštinsko pitanje o smislu života rukovođenog isključivo ličnim interesom: „Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi?“ (Matej 16, 26)

Sveti oci, poput Jovana Lestvičnika, ističu da je koristoljublje zapravo svedočanstvo maloverja i straha od budućnosti. Čovek koji juri za korišću veruje u sigurnost koju mu pruža njegov imetak, a ne u Božije staranje

Koristoljubiva osoba u drugim ljudima ne vidi ikonu Božiju niti brata, već sredstvo za ostvarivanje cilja. Zbog toga koristoljublje rađa izdaju (poput Judine izdaje Hrista za 30 srebrenjaka), laž, zakidanje plata radnicima i nemilosrdnost.

Sveti Jovan Zlatousti podseća da čovek treba da bude gospodar nad stvarima, a ne njihov rob. Kod koristoljublja se taj poredak izvrće: materijalne stvari počinju da upravljaju ljudskim razumom i savešću.

Sveto pismo kao lek protiv koristoljublja nudi milostivost, darežljivost i bogoljublje. U Poslanici Jevrejima (13, 5) stoji zapovest: „Klonite se ljubavi prema novcu, budite zadovoljni onim što imate, jer Bog je rekao: ’Nikada neću odstupiti od tebe niti ću te ostaviti.’“ Pravoslavni ideal je zadobijanje duhovnog bogatstva kroz nesebično davanje i ljubav koja „ne traži svoje“ (1. Korinćanima 13, 5)

 

„Glas“

Zato razmislite i zapamtine, vaš glas je svetinja. I ne bacajte ga lako i uludo onima koji vam decenijama obećavaju koristoljublje u vidu „kula i gradova“, a koji vam umesto tih, lažnih, obećanja uzimaju slobodu i dostojanstven život.

Darujte ga onima od kojih nećete očekivati ništa više do dostojanstvenog življenja u zemlji u kojoj će vladati pravda i zakoni.

Darujte ga onima pred kojima je budućnost – STUDENTIMA!

Ivan Kovačević.