Požari i suša na delu
Veliki požari, kao onaj u Deliblatskoj peščari i na Stolovima pokazuje nemoć ali i nemar države i društva. Uz to namerila se i velika suša, i to u nizu, što govori da se klima umnogome promenila. A čitav ovaj kraj leži na ogromnm podzemnom jezeru, okružen Drinom i Savom, a da se maltene ništa nije preduzelo da se preduprede posledice suše. A moglo se.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Tako je gradska uprava Šapca predlagala navodnjavanje „kap po kap“ za dvadestak hiljada hekatara, uz minimalna ulaganja. To je i sasvim nova koncepcija najracionalnijeg korišćenja itekako skupocene vode. Ne bi bilo rasipanja jer bi se biljke snabdevale vodom u korenu, i to kada im je najpotrebije.
Međutim, naprednjačka vlast je to odmah odbacila, baš kao i izgradnju moderne kvantaške pijace, ili korišćenje poreza po volji meštana, a to je itekako važno jer se u lokalnoj sredini najbolje zna šta je potrebno. To se najbolje vidi u sadašnoj kampnji predsednika Vučića, gde izranjaju pojedinačni problemi, a da sistema nema. Srećom za sada je odbačen projekat rudnika litijuma u Jadru koji bi itekako narušio podzemne vodotokove.
I dok znatan deo Srbije kuburi sa pijaćom vodom, a uvode i restrikcije, šabački vodovod bez probelma snabdeva potrošače. To je oko trista litara u sekundi, a može i dvostruko više. Takođe urađen je i jedan veliki posao, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Kad su bili opozicija naprednjaci su se žalili „da se više brine o ribama nego o građanima“, ali se pokazalo da je to nesušna potreba, jer ni prestonica ni većina gradova i naselja nema prečistače. I nažalost, kao i u brojnim drugim primerima, bilo je problema sa radom postrojenja, a još uvek nije završen finalni deo gde bi se čvrsti otpad koristio za dobijanje nergije. To bi koštalo oko dva miliona era, deseti deo cene postrojenja, ali ova gradska vlast ne ulaže u kapitalne objekte.
Baš kao što ni prstom nije mrdnula u izgradnji podzemne ili bilo kakve garaže, Mačvanskog trga, uređenja naselja Trkalište ili rekonstrukciju Doma Vojske.
Ako je budžet rekordan, 6,6 milijardi dinara, onda je neshvatljivo da nema značajnijeg pomaka pa je problem i održavanje urađenog. Čeka se šta će reći republička vlast, kao što je to izgradnja nove bolnice. Izgleda da je stara bolnica prepuštena sama sebi i zubu vremena.
Za ovo vreme pokazalo se da je vidno izbrisan nekadašnji sjaj Malog Pariza, pa je kao pod gumicom nestalo gotovo dva veka Šabačkog pozorišta. Nema predstava, ukinuto „Pozorišno proleće“ sa najboljim predstavama u kalendarskoj godini u Srbiji. Nekada čuveni Šabački letnji festival, koji je u pravom smislu izašao na reku, sa modernim regionalnim konceptom, postao je mesto za promociju novokomponovane muzike.
Posebno je uočljiva uloga gradskih vlasti u gašenju slobodnih medija i slobodne misli. Na konkursu za medijske sadržaje nije prihvaćen nijedan kritički projekat, a dešava se da ni u KCŠ ne mogu da se promovišu knige koje nisu po ukusu naprednjačke vlasti.
Nisu samo ove prirodne pošasti kao požari i suša pretnja po društvo, to je i onaj udar na osnovne slobode i prava. Pa tako od nekadašnjeg svetionika duha i slobode Šabac osta u zapećku onog provincijalnog i malograđanskog.
D.Eraković
