Humoreskica
Jedan od slogana šerifa, koji izlazi iz frižidera je i „dela govore“. Ako ga je smislio krlo, beba ili simo megafon, baš ga je pogodio. Ono što je šerifova partija i bratija uradila za proteklih deset godina zaista su dela koja govore. Nego, ne zna se odakle običan građanin da počne u nabrajanju. `Ajde, recimo od Savamale. Obećao je šerif da će „kompletni idioti“, koji su tokom noći buldožerima srušili stari deo prestonice na Savi biti brzo pronađeni i pohapšeni, a od tada prođoše godine. I ne samo to, već se onaj iz frižidera danas prsi i kaže da bi usred dana seo na buldožer /kao što je tokom pandemije vozio avion u nabavci respiratora!!!/ i da bi sve porušio, kako bi sagradio arapski BGD na vodi. Šta reći na ovu vrstu bahatosti, a ne zapitati se šta je sa onim „kompletnim idiotima“? Nizala su se potom, kao na filmskoj traci i ostala /ne/dela šerifovih kauboja. Njegov drugar mali koji je bio prvi čovek prestonice dok su maskirani tipovi rušili Savamalu je ukrao intelektualnu svojinu, što je dokazano, pa je od šerifa nagrađen ministarskom foteljom. Lopov je postao čuvar naših para. To je isto, kao kad bi postavio lisicu da čuva kokoške, ili simu megafona da bude ministar protiv nasilja ili ministar informisanja. Naravno, kad su doktorske diplome u pitanju, tu je bilo više „pozajmljivača“ /toma, neša, aca…/ U šerifova /ne/dela spada i afera Krušik, gde je na pravdi boga uhapšen uzbunjivač, koji je video kako njegovu firmu čerupaju tate visokih funkcionera vladajuće bratije. Ne treba zaboraviti ni najveću plantažu marihuane u Evropi, stacioniranu u blizini prestonice sa duhovnim imenom Jovanjica, gde su ovu cenjenu biljku obilazili i znojem zalivali šerifove udarne pesnice u liku julina, zokija i ostalih iz BIE, MUP-a… Afera Helikopter je jedna od tužnih /ne/dela koja je zataškana, bez objašnjenja. Čak su hrabri piloti proglašavani pijancima. Afera rampe kod Doljevca je posebna priča u kojoj je glavni junak onaj što izlazi iz praznog frižidera i plaši trudnicu. Šerif je pregledao dva ključna minuta sa naplatne rampe u kojoj je nastradala nedužna žena, na koju je naleteo bahati zoki /onaj isti „radnik“ iz Jovanjice/. Objasnio je onaj iz frižidera da su ta dva minuta toliko jeziva da nisu za pokazivanje javnosti. Nisu bili čak ni za sud, koji je osudio vozača na nekoliko godina zatvora. Zoki je još godinu dana posle tragedije nastavio da bude direktor koridora. Brinući o našem mentalnom zdravlju, šerif nije pokazao dva minuta sa rampe u Doljevcu, ali je sa zadovoljstvom seirio na ružičastoj i „srećnoj“ TV o Belivukovoj krimi grupi, koja je u Ripnju mlela svoje protivnike u mašini za mlevenje mesa. Toliko o brizi za mentalno zdravlje onoga, koji izlazi iz praznog frižidera i plaši narod.
Dug je spisak svih /ne/dela šerifove decenijske vladavine, pa ne bi bilo loše da se sve to sačuva od zaborava, kako nikada više ne bismo imali ovako cinične slogane.
Rade Đergović