Reagovanje na tekst „Meštani Prova ne daju školu“
U Vašim novinama, 23. septembra 2021. godine, objavljen je tekst o zbivanjima u Mesnoj zajednici Provo, gde građani masovno negoduju na najavu rušenja postojeće školske zgrade.
Kako sam 20 godina (1976 – 1996) radio u toj školi na poslovima direktora škole, javljam se u cilju bezrezervne podrške građanima Prova. Nije u pitanju samo moja emotivna povezanost sa školom i građanima Prova, u velikom broju mojih učenika, već niz činjenica koje nepobitno potvrđuju ostanak i opstanak postojeće školske zgrade.
Činjenica da je škola stara oko 150 godina, navodi na to da bi istu pre trebalo staviti pod zaštitu države kao izuzetno značajan istorijski spomenik obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.
Školska zgrada je 1985. godine u celosti renovirana – obijen stari malter spolja na celoj zgradi i ponovo malterisana, postavljena nova stolarija (prozori i vrata), spušteni plafoni i stavljena nova elektro instalacija, okrpljeni unutrašnji zidovi i stavljena lamperija po njima u visini parapeta, okrečena i urađena fasada, betonirano novo stepenište na ulazima, betonirane prilazne staze i deo dvorišta, urađeni novi oluci, popravljen krov i prepakovan crep na celoj zgradi, uvedeno centralno grejanje. Koliko znam, kasnije je postavljena PVC stolarija i dograđen VC uz školsku zgardu.
Sve to urađeno je veoma kvalitetno, u toku letnjeg raspusta te godine, na opštu radost učenika, roditelja, građana i zaposlenih radnika. Tako je školskoj zgradi, koja je inače veoma stabilno urađena, produžen život i ne mogu poverovati da je sve to za proteklih 36 godina toliko stradalo da je jedino rešenje rušenje iste.
Raduje me najava izgradnje nove školske zgrade ali stajem na stranu građana Prova koji ne daju rušenje dok se ne izgadi nova školska zgrada. Ali postavljam i pitanje da li smo toliko bogati da rušimo umesto da istu zgradu popravimo i dogradimo uz istu novi prostor neophodan za postojeći broj učenika i rad škole u jednoj smeni. Školsko dvorište je toliko veliko i funkcionalno da se dograđivati može na sve četiri strane bez bilo kakvih problema.
Što se tiče sređenosti dvorišta to pada na dušu zaposlenih u školi, jer građani znaju kako je bilo uređeno u vreme o kojem pišem – puno cveća, ruža, u žardinjerama pri ulazu i po celom dvorištu, lepom i negovanom parku, sportskim terenima, mini saobraćajnom poligonu i dr. U to vreme većina prosvetnih radnika je stanovalo u zgradama u školskom dvorištu i bili su i lično zainteresovano za njegovo uređenje. Sada je sve to drugačije, jer većina nastavnika putuje i nije zainteresovano za uređenost školskog dvorišta.
Podržavam roditelje što su protiv odvoženja dece u školu u Debrc jer ni ta škola nije u mnogo boljem stanju i to bi posle izvesnog vremena bio razlog da se potpuno ugasi škola u Provu što se može naslutiti kroz totalnu nebrigu prema školi Provo.
Škola i pojedini radnici su za svoj rad nekoliko puta nagrađivani i odlikovani Oktobarskom nagradom Skupštine opštine Vladimirci, Kulturno prosvetne zajednice Srbije, strukovnih udruženja, što jasno govori o njenoj ulozi u obrazovanju i vaspitanju mladih generacija.
Ostajem u nadi da će školska zgrada biti sačuvana uz nove dograđene delove na opše zadovoljstvo sadašnjih i budućih učenika, njihovih roditelja, zaposlenih i svih građana Prova.
Bivši direktor škole „Heroji Podrinja“ Provo
Mile Pjevac, u Klenku 15.10.2021. godine