„Verujem cenjena glavo, da si i učio pravo
da svakom sudiš pošteno,
jer čast je čast, a vlast je vlast.
I sve po zakonu.
Za to sam prvi, ne bi bilo ove krvi
da je bilo sve po zakonu.“
(Iz pesme „Ne lomite mi bagrenje“, Đorđa Balaševića)
Prošlo je četiri godine od incidenta na mostu u Šapcu. Incidenta koji svi pamtimo, a koji je zauvek promenio Šabac ali i Srbiju. Tog dana građanke i građani izgubili su poverenje u policiju koja se povukla, oslobodila put batinašima i nije reagovala na pozive. Tog dana jasno se videlo da su ljudi sa margina, kriminalci i kriminalci u pokušaju deo SNS-a i da će za stranku i verovatno novac, činiti sve samo da ne bi išli u zatvor.
Batinaši su tog dana izašli iz službenih automobila Škoda SuperB koje su i pre toga i posle toga viđene u pratnji v.d. gradonačelnika. Iz gepeka su vadili rekvizite: motke, šipke, čekiće i tukli su okupljene na mirnom protestu i razbijali traktore poljoprivrednika. Sve to predvodila je radna mašina, kojom nisu znali da upravljaju. Pukom srećom izbegnuta je veća tragedija koja je mogla da se dogodi. Nisu birali, išli su čekićima na muškarce, štanglama na žene preteći zbog snimanja, radnom mašinom na decu… A sve su koordinisali funkcioneri.
Niko nikada nije odgovarao, a takvo nasilje postalo je nova normalnost na koju se više niko ne obazire. Što je, složićete se, zabrinjavajuće.
Policija, tužilaštvo, sud… Svi nadležni odgovorni su za to što nasilje nije sprečeno i što je sada tako rasprostranjeno da više nisi bezbedan ni kad izađeš na ulicu a lajkovao si nešto na mrežama što se ne dopada vladajućoj partiji.
Taj dan i taj most ostali su trauma. Ne znam koliko puta sam vozila tim mostom i svaki put sam se osećala uznemireno, imajući neku vrstu napada panike. Ne samo zbog toga što se desilo, nego i zbog toga što nadležni nisu nikad reagovali i kaznili počinioce.
Taj dan i taj incident na mostu nisu sprdnja i svaki vid performansa je doslovno neumesan i skandalozan. Svaki incident koji je učinio da se osećamo nebezbedno mora imati obeležavanje u skadu sa tim. „Čivijada“ je prošla, a humor je loš i neumesan u ovakvim trenucima i okolnostima u gradu i zemlji.
Izuzetno je važno da nadležni počnu da rade svoj posao, da se insistira na tome da nalogodavci, koordinatori, počinioci, svi koji su tukli ljude na mostu, a kasnije pravili „Poternice“ odgovaraju u skladu sa zakonima ove države. I to je jedini cilj koji treba da imamo i da na njega podsećamo, ne samo kada su godišnjice. Da se traži da nadležni samo rade svoj posao kako se nikad više ne bi ponovilo. Kako bismo bili bezbedni u svom gradu, u svojoj zemlji. Važno je sprečiti, a ne lečiti posledice.
Ključ problema je u institucijama.
Zato, koristim priliku da još jednom apelujem na nadležne da spreče nasilje koje sada bukti u državi. Da odgovaraju svi oni koji su tukli građane i građanke na mostu u Šapcu i svi oni koji su učestvovali u akciji „Poternice“. Kada odgovornost ponovo počne da postoji za učinjeno više nikom neće pasti na pamet da glumi da je jači od pravde, od zakona, da je nedodirljiv i da zato može da ugrožava slobode a i živote drugih ljudi.
Isidora Kovačević