Pisma čitalaca
Evo godinama, početkom avgusta naš radikalski mentalitet uživa i samozadovoljava se sopstvenim bolom kroz dobro osmišljen performans mahera laži i podvale kojim u vidokrug ovog plemena pušta samo slike egzodusa jednog etnosa iz svoje vekovne postojbine! Dakle, samo o posledicama! O uzrocima, o tome zašto i kako su posledice nastale, radikalski tvorci i promoteri ideologije zla, ni slike ni reči! No, ima onih koji o tome nešto znaju, hoće da kažu, da napišu: odsudni je trenutak za ovo pleme koje se guši u laži, neznanju, patnji i gnusnoj propagandi.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!
Da, srpsko pleme, „Oluja“ jeste bila vojna i policijska aktivnost hrvatskih oružanih snaga (ma šta vam drugo govorili i ubeđivali vas) iz avgusta 1995.godine usmerena protiv separatističkih snaga Srba u Hrvatskoj koje su od 1990. do 1993. godine politički i vojno odcepile preko 20 posto teritorije Republike Hrvatske pod mantrom da žele da ostanu da žive u Jugoslaviji, a zapravo u Velikoj Srbiji. U pohodu na teritorijalni integritet Hrvatske, prema podacima međunarodnih humanitarnih organizacija, srpske separatističke snage proterale su i raselile preko 400.000 građana Hrvatske (Hrvata i drugih nacionalnosti), porušili i oštetili preko 120 verskih objekata, poharali im pokretnu i nepokretnu imovinu (nešto bi o tome mogle reći neke naše „eminentne“ estradne umetnice!). Tako su i nastale separatističke državice, kojekakve SAO Krajine koje su na tim teritorijama uspostavile političko-administrativnu vlast u čijem temelju su bili ustavi i statuti napisani u Beogradu rukom Ratka Markovića, eminentnog profesora Ustavnog prava na Pravnom fakultetu, Slobinog školskog druga (lično potvrdio kao svedok pred Haškim sudom), kasnije potpredsednika srpske vlade sa saborcem Vojislavom Šešeljom. E vidite, tim Srbima u Hrvatskoj za potrebe separatizma dotureno je oružje iz Beograda – preko JNA (koju je Sloba prethodno očistio od „nesrpskog generalskog elementa“), budžet je punjen iz Srbije, Služba državne bezbednosti Srbije organizovala je i obučila paravojne formacije koje su delovale u odcepljenim delovima i počinile ratne zločine (i direktno je učestvovala), mediji su bili potpuno u funkciji širenja srpskog etnonacionalizma. Ali, najbitnije je to da je u osnovi separatizma stajao nacionalistički program „Velika Srbija“ revnosno sprovođen od Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke (tačnije rečeno, od većine Srba). U njemu je duh dugovremene nacionalističke ideologije da Srbi treba da žive ujedinjeni u jednoj državi: na tom putu, dozvoljen je i osvajački rat, etničko čišćenje, zločini, cepanje tuđe države (nije predviđeno da drugi narodi isto tako mogu otcepiti deo teritorije Srbije da bi se pripojili „matici“!).
Onda se Republika Hrvatska organizovala i rešila vratiti pod kontrolu sopstvene teritorije i to je učinila kroz akcije „Bljesak“ i “Oluja“ 1995. godine (Istočna Slavonija integrisana je mirnim putem 1998. kroz međunarodno posredovanje). Srpski nacoši bi rekli, a Kosovo!? (Kalendar kaže da su događaji na Kosovu usledili nekoliko godina kasnije, te takva „anticipacija“ nije logična). I zaista, nije isto jer je Srbija 1998. i 1999. preduzela etničko čišćenje Albanaca: proterala sa Kosmeta oko 800.000 sopstvenih građana, ubila u zločinima najmanje 12.000 osoba, mahom civila (ministarka Paunović to odobrava!).
Srpska propagandna mašinerija laže da je progon civilnog stanovništva iz Krajine planiran i nigde se ovih dana nije čulo da je egzodus Srba krenuo nakon Martićeve naredbe od 4.avgusta 1995. kojom je naređena evakuacija iz pet opština (Knin, Benkovac, Obrovac, Drniš i Gračac), onog stanovništva koje ne učestvuje u vojnim dejstvima – koridorima koji su ranije isplanirani! Zato se već šestog i sedmog avgusta u kolonama izbeglica koje su prešle u Srbiji moglo čuti: Izdaja, izdaja!
Predsedniče, na komemoraciji Krajišnicima poručujete im da se i dalje drže vas i sličnih zbog kojih su pre trideset godina ostali bez života, imovine i ognjišta. I rekao bih da vam pleme kraiško i dalje veruje: odano vam je do poslednjeg srpskog ognjišta u Lici, Baniji, Kordunu… Nacionalistička radikalština tamo cveta još od sedamdesetih godina prošlog veka kada su Bećković, Mihiz i drugi u Kninu i oko Knina (Islam Grčki) pevali Srbima zlurade nacoške pesme i dizali temperaturu krvi toliko da su prisutni na književnim večerima tražili da im se podeli oružje pa da odmah krenu na Knin i Šibenik.
Vidim da je na obeležavanju egzodusa uz vas stari „saveznik“ u širenju srpskog etno-nacionalizma: Srpska pravoslavna crkva. Njoj posebno da zahvalite na negovanju propagandnih laži koje sejete u vezi osvajačkih ratova koje je Srbija vodila devedesetih godina, i sve izgubila! A, govor vam je bio baš radikalsko-četički: tradicionalno „gibaničarsko“ lelekanje i kmečanje kad se dobiju batine a pre batina ste silni i besni (kao u Klini, u martu 1995.). Da, govor vam je bio i revizionistički: komad projekta svetskog revizionizma o naci-fašizmu stvoren u Moskvi od Putinovih kojekakvih „filozofa-ideologa“ – Dugina i sličnih. I umesto što ste održali taj zluradi radikalski govor, trebali ste nam pokajnički ponoviti svoj govor iz Kline 1995. mogli bi smo i pomisliti da ste „evoluirali“ u predvodnika ovog plemena ka novoj društvenoj etici. Ovako, i dalje „emitujete“ truli četnički radikalizam i onima koji nešto istinski znaju o istoriji ovog plemena, između redova poručujete da nikada ovde neće biti sreće sa Pašićevom, Ćosićevom, Šešeljevom i vašom ideologijom kojoj Srpska pravoslavna crkva daje „nebeski“ podstrek i blagoslov.
Svima onima koji budu imali primedbu na ovaj tekst i „počaste“ me nekom rečju našeg bogatog i prelepog jezika, predlažem da pogledaju izjavu doktora Milana Babića, nekadašnjeg predsednika vlade Srpske autonomne oblasti Krajine (SAO), a kasnije i predsednika Republika Srpska Krajina (RSK) sa suđenja u Haškom tribunalu (osuđen na 13 godina zatvora), možda će nekima u ovim vrelim avgustovskim danima biti jasnija „meteorologija“ „Oluje“.
U Šapcu, 12. avgusta 2026.
Naslovna fotografija / Izvor: instagram mesarovic adriana
Piše: dr Zoran Todorović, profesor
