Šapčanin Nenad Kulačin pod pretnjama smrću
Pretnje smrću preko društvenih mreža postale su, nažalost, svakodnevica, i ono na što se javnost navikava. I pre je bilo uvreda i pretnji, ali ne sa takvom žestinom, i ne sa takvom slepom mržnjom ispisane. Nenad Kulačun, autor podkasta “Dobar, loš zao“, ostao je da živi u Šapcu, jer mu porodične prilike ne dozvoljavaju da se relocira, kao što je to učunio njegov prijatelj i saborac Marko Vidojković. Ono što je najporaznije za državu Srbiju što su upućene pretnje najozbiljnije shvatile međunarodne organizacije, pre svih PEN klub, Svetsko udruženje pisaca.
- Uprkos svim pretnjam i kampanjama nastojim da paranoja ne pobedi, da vodim koliko – toliko normalan život. Mi koji hoćemo da hodamo uspravno znamo i šta je to ljudsko dostojanstvo. Ali je ovde u Srbiji država, državni vrh, a pre svih predsednik Vučić, generator ove isključivosti i mržnje. Zahvalan sam novinarskim udruženjima što su obezbedile video nadzor i alarm, koje su ipak ozbiljna prepreka za nasrtljivce. Šetnju gradom mogu da priuštim u društvu sa prijateljima, ali je to svakako gorak ukus da ima neko ko je spreman da nasrne na osnovne civilizacijske i ljudske vrednosti. Ranije nisam baš ozbiljno shvatao pretnje, na uvrede nisam ni reagovao, ali NUNS nas je obavezao da svaku pretnju prijavimo, i to je deo odbrane kojom pribegavamo. Nažalost, ove pretnje dotiču i naše porodice, i to je dokaz do kojeg najnižeg nivoa se stiglo u Sebiji.
U Šapcu su dolazili policijski službenici, pitali mi da li se osećam nebezbedno, i ko bi to mogao da mi preti, ali to oni rade vrlo trapavo, da bi mi ugroženi praktično vodili istragu. Pogotovo je neshvatljivo da se ne mogu pronaći adrese sa koje su pretnje upućene. Čak kad dođe do nadležnog tužioca to ispada groteskno. Desilo se da je u istoj prostoriji bio i onaj ko je pretio Marku i meni, a to nisam znao prilikom davanja iskaza, rekao sam sve svoje generalije, a on mirno to slušao, kao da se njemu pravdam. Ne verujem policiji, ni Vulinovoj BIA, jer su do sada sve činili samo da se pravi počinioci ne pronađu.
Primer je javna pretnja Aleksandra Šapića „da će nam srca počupati“, i to preko TV sa nacionalnom frekvencijom, a da ga je tužiteljka pravdala „da nije ono takav!“. Prvi špageti istern, odnosno satiru, “Dobar, loš zao“, započeli smo u februaru 2017. godine na TV Šabac, i od sadašnjih 250 emisija polovina je nastala u Šapcu. Nekada je Šabac zaista bio slobodan grad, jedini u Srbiji, gde se slobodno mislilo i govorilo, bilo slobodnih medija, gde se okupljala cela opozicija i udruženja građana, a uostalom gde je mnogo toga urađenog na evropskom putu. Sada je Šabac sasvim uronuo u opšte sivilo, a ugašen je i TV Šabac, i mnogo toga što čini jedan evropski prosperitean grad, kaže Nenad Kulačin.
Inače, on je novinarsku karijeru započeo 1996. godine, naravno u prepoznatljivim profesionalnim medijima, koji se olako prekrste u opozicione. Radio je u “Našoj borbi“, franfkurtskim “Vestima“, Standardu, B-92, a 2009. došao je u TV Šabac. Kasnije je, 2018, prešao u „Glas Podrinja“, a od od oktobra 2021. je u Novoj S. Tokom emitovanja na TV Nova S, ali sa početkom u 23 časa, emisija“Dobar, loš, zao“ zajedno sa društvenim mrežama imala je oko pola miliona gledalaca. Kao podkast ima između 80 i sto hiljada gledalaca, što je za medijski mrak u Srbiji zavidna glednost. Kolumnista je u listu“Danas“ i „Al džazire“.
D.Eraković