HUMORESKICA
Kad se šerif raspojasa na ŽEKS-ovoj ljubičastoj, pa kad raspali da se hvali, milina ga je gledati i slušati. Pogotovo, ako ste slabovidi ili totalno gluvi. Još ako mu pitanja postavljaju dve plavuše, ili Goca Uzeta, onda šerifovoj i našoj sreći nema kraja. Šerif na „umna“ i „istraživačka“ pitanja odgovara brzinom munje, sa osmehom seoske devojke koja je na vašaru od momka dobila licidersko srce. Spomene šerif i Đikija i Vuka (ne Dejana) i Boškića i ostale „izdajnike“ i „strane plaćenike“, koji nisu za vreme svoje vladavine otvorili nijednu fabriku, koji nisu izgradili ni metar auto – puta niti železnice, koji nisu podigli nijedan spomenik od 23 metra visine, koji nisu osnovali nijednu farmu zdrave hrane, kao što je bila ona u Jovanjici, koji nisu uzimali novac od Telekoma i davali ga svojim pajtosima da kupuju televizije sa kojih će siktati na sve one koji od njih drugačije misle, koji nisu napravili nijedan nacionalni fudbalski stadion, koji će da zvrji prazan, jer nas u fudbalu nigde nema, koji nisu uništavali namensku industriju, koji nisu…
Eto, tako naš šerif iz dana u dan izgara po 25 sati dnevno na svojim splačinarama, gde ne sme da se suoči ni sa jednim svojim neistomikšljeniko i gde Goci, Ireni, Satrapu, Hepi kepiju i ostaslim Barbarama priča bajke za jutro, podne, popodne i laku noć. Najzanimljivije su ove za laku noć, jer je ovde mrak otkako je šerif okačio svoju značku.
Rade Đergović