Jedna od pesama koje su na najlepši način obeležile mladost nekih naših, već davnih generacija, svakako je:
”All you need is love”.
Legendarni Bitlsi su je otpevali i ostavili nam je, za sva vremena!
Još su stari Grci razlikovali više vrsta ljubavi, među kojima su najznačajnije: filija, eros i agape. Najkraće tumačenje ove prvonavedene, filije, je da je to prijateljska ljubav, koja drugome želi dobro, kojom drugome želimo pomoći i koja je u osnovi svakog zajedništva. Mislim da je porodica prva i najvažnija na bilo kojoj listi mogućih zajednica, naljepše i najsvetije zajedništvo. Otuda opravdano pitanje:
- Možemo li filiju, kao jednu od ljubavi, valjano udenuti u kontekst zamisli i postojanja savremene, valjane porodice?
Ne bih se osmelio ni da mnogo sudim, ni da pametujem na ovu temu. Samo bih izneo rezime sećanja na neke detalje uvek aktuelnih i zanimljivih razgovora o ljubavi i porodici, najčešće sasvim slučajno vođenih sa svojim dragim učenicima i njihovim roditeljima. Šta su mi oni naveli, kao temu za razmišljanje, i šta ja njima. Neki konačan odgovor na pitanje koliko u savremenoj porodici ima navedene filija ljubavi, ostavimo svakoj porodici ponaosob.
- Roditelji su veoma često previše odsutni, na poslu. Time rešavaju materijalnu lagodnost života porodice (značajan factor filija ljubavi), ali, baš zato, ponekad im nedostaje vreme u kome bi malo bolje i malo više čuli tu svoju decu. Dovoljno uvažili neke druge, nematerijalne poteškoće njihovih života i aktivnije učestvovali u rešavanju istih.
Ponekad svemu tome dobrom, što su doneli svojoj deci, toliko nedostaje tek neka tiha reč podrške i empatije. I možda to nije toliko neizvodljivo, koliko toga nismo dovoljno svesni. Verujući da je novac superiorni tvorac filija ljubavi, toliko moćan da drugi ne postoje. Deca svedoče da su se njihovi roditelji, u trci za novcem, od njih, često, previše udaljili.
- Mladim ljudima škola neumoljivo otkida od trenutaka koje bi oni proveli radeći nešto lepše. Istrajavajući u prekomernoj odbrani trenutno lagodnijeg života, sebe skoro izvesno dovode u situaciju da neopravdano idu na privatne časove, fakultet upisuju tako što su na samofinansiranju umesto na budžetu, ili studiraju neopravdano dugo. Neizbežno je pitanje koliko to (ne) ide u prilog njihove filija ljubavi prema svojim roditeljima. Roditelji ga ne moraju postaviti svojoj deci, i najćešće ga ne postavljaju, ma kolko to možda bilo potpuno primereno i opravdano. Ali bi ga ta deca morala postaviti sama sebi. I odgovoriti pošteno. Ja sam im ga, u svojoj višedecenijskoj prosvetarskoj praksi, postavio nebrojeno puta. Najčešće ćutanje, bilo je znak da su ga odlično razumeli. Možda neki od njih, nakon toga, i promenili svoje (ne)shvatanje uzajamnosti porodične ljubavi.
Na sreću, mnogo je porodica u kojima ovi prethodno navedeni problemi ne postoje, ni u tragovima. Gde su roditelji i njihova deca – istinski prijatelji!
Koji i rečima i delima svakodnevno dokazuju da jedni drugima žele sveukupno dobro i jedni drugima u svemu žele pomoći.
Filija.