KADETIMA VOJNE AKADEMIJE I MEDICINSKOG FAKULTETA VMA SVEČANO URUČENE DIPLOME I NAGRADE
Kadetima 147. klase Vojne akademije i 12. klase Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije u Beogradu 23. jula svečano su uručene diplome i nagrade. U kasarni „General Jovan Mišković“ na Banjici svečanosti su prisustvovali brigadni general prof. dr Boban Ćorović, rektor Univerziteta odbrane, načelnik Uprave za kadrove brigadni general Zlatko Mišić, predstavnici Vojne gimnazije i Srednje stručne vojne škole „1300 kaplara“, vojne starešine, profesori i 130 pripadnika nove generacije mladih oficira srpske vojske.
Za uspešan završetak školovanja na osnovnim i integrisanim studijama kadetima Vojne akademije diplome je svečano uručio general-major Željko Furundžić, a kadetima Medicinskog fakulteta VMA dekan prof. dr Sonja Marjanović. Na rezultatima postignutim tokom četiri, ondosno, šest godina studiranja čestitao je načelnik Vojne akademije general-major Furundžić. Naglasivši da su diplome „potvrda njihove vojničke i profesionalne stručnosti“ istakao je da su osim znanja i veština stekli „sa posebnom pažnjom negovane vrline i karakter, osećaj dužnosti i rodoljublja, kao i posvećenost vojnom pozivu“.
Kadetima 147. klase sa studijskog programa Vojno vazduhoplovstvo potom je letački znak predao zamenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije brigadni general Novica Gogić.
Pukovnik Branimir Krstić, dekan Vojne akademije, nagradu za najbolji završni rad u društveno-humanističkim naukama predao je Luki Vesiću, kadetu sa modula „Pešadija“. Kadet Matija Simanić primio je nagradu za najbolji završni rad u kategoriji prirodno-matematičkih nauka, a kadetkinja Jelena Mićić za najbolji završni rad na Medicinskom fakultetu VMA.
Na svečanosti su uručena i dva tradicionalna priznanja. Kadet Nemanja Ivanović je uz prvi oficirski čin nagrađen iz Fondacije „Potporučnik Borko Nikitović“. Njemu je nagradu uručila Zorka Nikitović, mati gardijskog oficira koji je 1991. poginuo na vukovarskom ratištu. U kratkom obraćanju, ona je istakla da uniforma Vojske Srbije predstavlja veliku odgovornost i da „nema veće časti od odbrane naroda i oradžbine“.
Nagradu „Profesor dr Stevan Šefer“ dobila je Jelena Mićić, najbolja među kadetima 12. klase Medicinskog fakulteta VMA. Nagrađena kadetkinja rodom je iz Kruševca, a školovanje je završila prosečnom ocenom 9,90. Priznanje je dvanaesti put dodelila i uručila akademska slikarka mr Slobodanka Rakić Šefer, udovica prof. Stevana Šefera, načelnika Klinike za anesteziju koji je 40 godina radio na VMA. Reč je o ulju na platnu „Letnja bajka“, autorskom delu te poznate likovne umetnice koja je rođena u Mačvi a odrasla i školovala se u Šapcu. I ona je kadetima čestitala i poželela uspeh u životu i karijeri, a izuzetnu poruku i pouku novoj generaciji mladih oficira uputila je kroz lično iskustvo. U svečanom obraćanju ispričala je priču o svojoj skoro šest decenija dugoj umetničkoj karijeri i svome životu, i pored ostalog istakla:
– Moj otac Aleksandar Rakić, rekla je, bio je glavni telegrafista na Sremskom frontu u štabu čuvenog ratnog generala Đoke Jovanića. Posle rata smo kao prava pravoslavna porodica nastavili da slavimo našu krsnu slavu Sv. Jovana Krstitelja, ali ne onako kako se ranije slavilo jer se moj otac plašio šta bi general rekao kada bi slučajno svratio. Živeli smo u selu Duvaništu, a pored naše kuće vodio je put za Zvornik, Loznicu, Tuzlu i Sarajevo gde je general često odlazio.
General Đoka Jovanić mnogo je voleo moga oca, koji je bio čestit, skroman i radan, i ubeđivao ga da pređe u Beograd. Nudio mu dobra radna mesta, pa i da bude direktor beogradskih robnih kuća. Moj otac je poštovao generala, ali, kako nije bio komunista ni pre rata nije se dao ubediti da to postane po cenu bilo kakvog direktorskog mesta a iznad svega je voleo i svoju Mačvu. Duvanište tada nije imalo crkvu, a ni kada smo se preselili u Šabac sveštenik kod nas nije dolazio, osim možda da osvešta kuću. Tako sam ja stigla na fakultet u Beograd, bez vere i bez Boga.
Posle završene Likovne akademije imala sam puno, puno opstrukcija, iako sam bila sjajan student i postizala rezultate vredne pažnje, mučila sam se, plakala, sekirala, i samo me moja upornost izvlačila iz muka. E, da se to i vama ne bi desilo, sada kada ste dobili diplome nastavite da radite na sebi, uporno, hrabro, bez sujete i gordosti, ali, ne bez Boga! Gospoda odmah gromoglasno pozovite u svoj život, i stalno ga prizivajte. I ja sam to učinila, a činim i sada. Zato vam poručujem, knjige u ruke a Boga u dušu, i sve će vam biti blagosloveno. Od sveg srca i ja vam to želim – poručila je mladim srpskim potporučnicima poznata srpska slikarka mr Slobodanka Rakić Šefer.
Ž. Vojinović
FOTOGRAFIJE: Iz lične arhive
