Počasni građanin Šapca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, olako iskazuje laži, i to čak i one koje su čulno a i matematički proverljive. Najnoviji uzlet u taj svet laži bio je da Dušan Tufegdžić nije teže povređen na šabačkom mostu. Bile su tu i kamere a i video snimci na mobilnim telefonima nedvosmisleno pokazuju da je obesni vozač „audija“ dvadesetak metara nosio Tufegdžića na haubi i da je posle pao na asfalt. Dušan Tufegdžić je u ponedeljak bio pred Predsedništvom, tražio da ga Vučić primi, i da se pogledaju „oči u oči“. Po poznatom scenariju Vučić izbegava takve susrete, uostalom kao i sučeljavanja sa predstavnicima opozicije u TV nastupima, ili intervjuje u profesionalnim medijima. Javnosti je poznat i slučaj kada su ga potražili predstavnici Narodne stranke, a po njegovom pozivu, da je sišao sa sprata i da je hteo da se bije… I teško će se nabrojati sve laži predsednika Vučića. Od toga da se neće kandidovati za predsednika države, da neće biti smanjenja penzija, do ovih najnovijih, a fino upakovanih, da je inflacija četiri odsto. Jeste četiri odsto, ali na godišnjem nivou, dok je ona krajnja 7,9 odsto. To građani osećaju na svom džepu, a samo su cene najvažnijih namirnica otišle 20 odsto. Vučić govori i da se nikad više nije gradilo, tzv.“zlatno doba“, ali zaboravlja po koju cenu. Da se gradi Beograd na vodi, ali bez javnosti dostupnih brojki, da su putevi dva- tri puta skuplji nego u Evropi, ili još skandaloznije da se retko pojavljuje na TV. Bilo je laži i uvreda, na primer vezane za Dragana Đilasa ili Boška Obradovića, sud je dosudio da plati odšettu ali je on pribegao kontra tužbi, da se stvari još više zamute i odugovlače. Neke laži nisu ni dospele na sud, na primer o Vuku Jeremiću da je vođa narko kartela…O bivšem gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću Vučić je izjavio „da ima više krivičnih prijava nego što je on pojeo supe“! A to je bilo i na sudu, dva puta je Opštinski sud odbacio tužbe za nenamensko trošenje budžeta, i sve to uz očigledne pristiske na postupajuću sudinicu. Onda je to došlo do viših instanci, ali je slučaj zastareo. Istine radi, DRI konstatovala je da budžet Šapca nije oštećen za pet miliona evra, jer su sredstva preusmerena na druge namene, i zato nisu ni zastupali optužnicu. Ali, zato prolaze silni vozovi kriminala: „Krušik“, gde uzbunjivač Aleksandar Obradović, počasni građanin Šapca, više od dve godine čeka optužnicu, a zarada od prodaja oružja otišla je u privatne ruke; tu je i Jovanjica, gde predsednik države direktno štiti vlasnika najveće plantaže marihuane u Evropi; zaboravlja se uloga predsednika države u formiranju navijačke grupe a potonje bestijalne bande Veljka Belivuka, a tek kako groteskno zvuči da brani vozača bagera, Nebojšu Stojićevića Jarinog, navodno da je branio pravo na slobodu kretanja, ili da su nasilnici na šabačkom mostu koristili gumene čekiće?!
Najgore u svemu što su sve institucije porušene, pa nema merodavnog i meritornog mišljenja i suda, i da se još uvek ne mogu jasno razlučiti šta je istina a šta laž, izuzev onoga što se pojavi u profesionalnim medijima ili kod istaknutih i validnih naučnika i intelektualaca. U svakom slučaju nedostojno je jednog predsednika države, koji po Ustavu treba da oličava jedinstvo države. U drugim, demokratskim i uređenim zemljama, državnici skupo plaćaju to što se osmele da lažu. Ovde, za ovih deset godina Vučić je učinio toliko da više ne može ništa da mu se veruje.
Dragan Eraković