Humoreskica
Sva je prilika da je ovde zlatno doba uhvatila rđa i da je ekonomski tigar počeo da mijauče. Vidi se to i iz letećeg taksija koji vođa najavljuje na otvaranju najveće finansijske pljačke stoleća, zvane EKSPO. Seljaci se digli, jer zbog savremenih zulumćara živeti ne mogu. Ubacuje vlast među poljoprivrednike svoje elemente, ali ne pomaže. Ne pomaže ni onaj seljak što se proslavio u rijalitiju na farmi, koji trenutno vodi nekakav o/d/bor za poljoprivredu, gde vređa ne samo seljake. već i inteligenciju najnepismenijih. Kad se tome dodaju atlaga i bakarmen, onda cirkus u skupštini puca od „šarma“. A na selu nema mira. Tim povodom se onomad u kafani „Kod Ace Pljačke“ iskupilo odabrano društvance da uz piće progovori koju pametnu. Za reč se kao i obično prvi javio Miloje.
– Gospodo seljaci, drago mi je da su se traktori sklonili sa puteva i da se stvari vraćaju u normalu. Traktorima je mesto na njivi, a ne na sfaltu!
– A tebi je mesto na ružičastoj, ili na dezinformeru – dobaci Krsta.
– Lako je Miloju da nam ovde drži predavanje, kad je zemlju prodao i kad je sinove poslao na truli zapad, pa mu otuda svakog meseca šalju evre, koje nema gde da potroši – nadoveza se Miladin.
– Ko je vama kriv što ste svoje sinove ostavili na selu! – brecnu se Miloje.
– Možda je Miloje ovoga puta u pravu, ali, ko bi hranio ove džabalebaroše na vlasti, ako bismo svi pobegli u gradove ili preko granice: Ko bi izdržavao političare koji nam piju krv i donose zakone i uredbe koje nas skupo staju? Ko bi plaćao onog /s/mrdića, koji kobajagi predlaže neke zakone koji bi da zaštite lopove iz vlasti? Ko bi hranio narodne poslanike u skupštinskom restoranu za sitne pare, ako bi se seljaci preselili u gradove? Ko bi… – zausti Životije.
– Polako Životije! Pusti Miloja, on je ubačeni provokator. Vidi da se digla kuka i motika, pa ga to žulja. Nego da ja vas častim – javi se Milisav.
– Kojim povodom Milisave? – upita Laza.
– Noćas je moja ovca belka ojagnjila dvojke! Daj de Slavojka svima po piće pa da zapevamo onu našu staru. Onu, „Čoban tera ovčice…!“ – viknu Milisav, a na njegov poziv svi prisutni, osim Miloja složno zapevaše.
Pevao je i deda Pantelija, jer on još uvek veruje da nas je pesma održala.
Rade Đergović