O poreklu i nameni Korone, tj Kovida 19, još uvek se lome koplja: Ujedinjene nacije, Međunarodna zdravstvena organizacija, Savet Evrope i Savet najrazvijenijih zemalja, plaćeni parama kojim punimo budžete. Sastaju se, raspredaju o koroni na skupštinama, uz poslovne doručke, ručkove i večere u deluks hotelima, uz lepe dnevnice, stava o zaštiti nema. Predsednik Belorusije, Lukašenko, izjavljuje: Korona je njihova dimna zavesa iza koje žele da prekroje svet. Imaju plaćenike po svim zemljama, uvuku se u masu i puste ovaj otrov. Gledao američki film ‘Zeleno sunce’. Čovečanstvo desetkovano, ostatak u karantinu, sole im pamet putem napolju smrtonosni virus. Virtuelno im prikazuju reke, jezera, mora, planine, godišnja doba. Neki momak po filozofskoj: Sumnjam, dakle postojim!, pobegne iz karantina i otkrije sve je laž, uslede progoni momka. I Lukašenko kaže: strani plaćenik poprskao ga koronom. On raspalio golf, izmorio se, žedan potegao balonče vodke, o’šao u saunu, preznojio se i izrigao ‘kuronu’, sad ‘oće da ga svrgnu s vlasti. Godina prestupna, februar 29 dana, i dvadeset devetog, susret pesnika iz Tuzle s pesnicima iz Beograda, domaćini Klub ‘Jesenjin’ i Udruženje ‘Stenka’, u 20h, u kući Đure Jakšića, Skadarlija. Pozvaše i mene, pisao sam recenziju za novu knjigu tuzlanskog pesnika Nihada Memića, promocija. Okupismo se, dvestotina i kusur. Posle kazivanje stihova. Svoje pesme ne znam napamet, Niho se doseti da svi uključe mobilne, da na ju tubu nađu moju ‘Ulica jorgovana’, svi uključiše, zaori se pesma. Pa još jedna moja ‘Žubor voda žuborila’, svi pevaju, ja ćutim, ni stasa ni glasa, ali milo mi, nije mala stvar da ti pesme pevaju njih dvesta i kusur. Trećeg februara idemo u Tuzlu. Vratih se u Šabac, spremih, u utorak u četiri bus, kad poruka da ne idem. Pesnici koji su otišli, stavljeni u karantin, ‘kurona’ i na Balkanu! Ne pratim tv, te večeri uključih. Naši čelnici i virusolozi kažu bezrazložna panika, gucnemo koju čašu rakijice, pojedemo koji češanj beloga luka, i ode Korona Vampiruša. Odoh u šabačku Tržnicu, svi kupuju rakiju i beli luk. Kupih dve litre lozovače i kilo beloga luka. Najedoh se, bazdim, napih se! Kad novo saopštenje: Da ne gomilamo robne rezerve. Iste večeri da se hitno obskrbimo namirnicama, na duže. Odem sa ono malo preostale mirovine do prvog dragstora, redovi kao pred lagarijom i pljačkom s Piramidalnim bankama. Stignem na red, rafovi prazni. Naši čelnici i Krizni štab uvode policijski čas, ne za sebe, nego za nas, starije od šezdeset i pet godina. Vole nas, brinu o nama, obezbediće nas uz pomoć vladinih i nevladinih organizacija, aktivista stranaka. Dadoše brojeve za pomoć, da ne izlazimo iz stanova ni u ludilu. Zovem, stalno zauzeto. Moja zgrada prazna, bežanija, studenti otišli u svoje gradove, stanari u svoja sela. Rodbini zabranjeno da nas obilazi, da nas ne zaraze. Pre korone na vrata su mi stalno zvonili aktivisti raznih stranaka i vladinih i nevladinih organizacija da im potpisujem za razne projekte ili da im volontiram. Nema ni njih. Kad, telefon. Obradovah se, setili se. Ali, umili glasovi cura i momaka, nude da se pretplatim na nove kanale na tv, neki nude komplete ‘laguninih ‘i ‘vulkanovih’ knjiga, neki nude kredite od banaka. Gledam tv, predsednik Vučko, premijerka Brnabićka, i ministri šetaju deželom bez maski i rukavica, rukuju se sa dečicom, s vojnicima, s graditeljima puteva i tunela. Eto i fudbalske utakmice, ‘Partizan – Vojvodina’, na stadionu četrdeset hiljada navijača. Niko maske, niko rukavice. Pojašnjenje, svi su mladi i imuni, „ќurona“ napada samo starije od šezdeset i pet godina. I Krizni štabovi bez maski i rukavica, a među njima starijih od mene. Naleteh na BBS, Engleska, njihovog predsednika strefila Korona, bio dan-dva u bolnici i izašao zdraviji, lepši i nasmejaniji nego što je bio. Američki predsednik Tramp kaže da pijemo hemikalije za kupatilo i vc, uništavaju viruse. Neki ga poslušali i odapeli! I nikom ništa! Angela Merkel nas hrabri: Izdržite još malo, pa nestalo! Blogeri pitaju šta je to ‘još malo pa nestalo’, da li sloboda? Uvodi li se Novo Robovlasničko Društvo, u kome će ‘dežele’ biti feudi tajanstvenom, Orvelovom, Velikom Bratu, a mi roblje? Pa naši ‘tamburaši’! Željko Mitrović, da se ubadamo u vene i u krv ubacujemo ozon. Nole Đoković reče najbolji lek je odlazak u lavirinte bosanskih piramida, njemu pomogle. Dr Nestorović: kovid je najsmešniji virus u istoriji čovečanstva. Dr Radmilo Petrović, virusolog: Ekonomske sankcije protiv Kine nisu uspele, pa je moguće da su se njihovi protivnici odlučili za nevidljivo oružje koje se otrglo kontroli, imaju lek, ponudiće ga kad desetkuju Žute! Na forumima poneki vernik: Ako! U Svetom pismu piše čovečanstvo će osvojiti žutaći, ima ih tri i po milijarde! Mediji javljaju mrtvih skoro tri miliona, zaraženih četrdeset miliona, biće i tu odapinjanja, pogrebna sahranjuju u masovnim grobnicama. I Trampa opiči korona, i on dan-dva u bolnici i izađe lepši, nasmejaniji i zdraviji nego što je bio. A običan narod u bolnicama po 40 dana, odapinju na respiratorima. Dr Sandra Rašković Ivić, izjavljuje licemerje ‘onih odozgore’, imaju lek, daju ga sebi, preskupi hiperimuni gamaglobulin, a Krizni štabovi, kaže, kao vrači, znaju sve unapred: sutra će biti sto zaraženih i deset mrtvih, prekosutra tri hiljade zaraženih i pedeset mrtvih, nakosutra – pet ’tisuć’ zaraženih i sto mrtvih! Demanti ‘vrhova’, Sandra laže, podriva ‘deželu’. Tramp donese odluku da Amerika ne finansira Međunarodnu zdravstvenu organizaciju, deželama uplaćuju pare po glavi zaraženih i odapelih, dežele nabijaju cifre za veću lovu! U nas izbori. Pobune kao pre petog oktobra. Lupanje u šerpe i lonce, protestne šetnje, kakvi izbori u vreme Korone. Zalud. Dozvola da zbog izbora ‘odrobe’ nas umirovljenike. Odoh, ranom zorom. Pozivajući se na Ustavom zagarantovanu slobodu govora i izbora prekrižih sve kandidate. Pre dve decenije danima sam šetao protiv Vučka, Dačića, Vulina, Tome Nikolića. Svrgosmo ih ali lideri DOS-a rekoše nema revanšizma, opraše mnoge julovce, slobovce, radikale, i eto ih sada još jači i moćniji, preletači se vratiše svojim jatima, ispade pučanstvo krivo, ne vide ‘dosovci’ svoju krivicu. Glasam od 1958, kad sam postao punoletan. Uvek obećanja biće bolje, političarima sve bolje, pučanstvu sve gore. A život je kratak da ga prepuštaš drugima, a oni tebi svoj ne. U moju zgradu vrati se mladi bračni par s dvoje dece. Pitaju telefonom šta mi treba, pozvone na vrata s maskom i rukavicama, na vrh drške od dugačke metle kesa s hranom, da se ne zarazimo, i uzmem je. Ili s terase spustim kanap s korpom, stave namirnice i vučem gore. Krizni štab, Vučko i Brnabićka rekoše voljenim umirovljenicima dopuštaju subotom da idu u kupovinu od četiri do šest izjutra. Ustanem u tri, spremim se, krenem s kolicima na dva točkića. Vetar, kiša. Izlaze penzioneri, nerasanjeni, ko pogrbljen od reume, ko slabovid i slabosluh poput mene, ko s jednim, ko sa dva štapa, ko sa dva štapa i bez jedne noge, kome se tresu ruke, ko u invalidskim kolicima – točkove pokreće rukama, u skutima kesa za robu. Ispomažemo se, do ‘Rode’, kilometar-dva. Odrasli smo u Šapcu. Zajedno išli u školu, pecali žabe na lisku u Benskoj bari, ribice na sada zatrpanom Kamičku. Lutali sada posečenim Velikim zabranom, do Cera. Išli na korzo i igranke, na Stari grad, na radne akcije. Sada ostareli ispred Rode. Ako ne stigneš na red do šest – prazne torbe, i kolica. Moji penzosi spikaju: Kakva ljuvav prema nama i briga za nas, dosetili se da nas ‘odrobe’ noću, da se porazboljevamo od zime i državi spadnemo s grbače! Hegel kaže u politici nema prijateljstva niti ljubavi prema narodu, samo lični interes. Nigde novinara, da nas ‘slime’ i stave u medije, glavna briga im neki pevač koji se, dal pijan, dal’ nafiksan, triput isprevrtao kolima, pa se mole za njegovo zdravlje, ko nas ‘šiša’. Vlasnicima kućnih ljubimaca dozvola da šetaju kučiće tri puta na dan. Uzeo bih kuče, kako da ga prehranim, ne mogu ni sebe? Igraonice, kockarnice i splavovi rade, pune dece bogataša i onih na vlasti i oko nje. Pop diva Severina juri kolima po Beogradu u sred policijskog časa, i ništa. Fudbaler iz dijaspore došao svojim avionom curi na rođendan, i ništa. Ceca išla u Rim, na romsku svadu, dobila 150 hiljada evra, u sred zabrane. Ostariće i mladi koji nam se rugaju kroz prozore besnih kola dok se, uz besnu muziku vraćaju s provoda: Ua, vampiri i zombiji! Vratite se u grobove! I njima će, kad ostare, tako tada novi mladi vikati. Preuređivala se Benska Bara, noću nema svetiljki. Krenem opet u nabavku, leži neka baka, jauče, pala, povredila kuk. Nazovem hitnu, oni ljubazni, imaju težak udes, pijani momci vraćali s diskoteke, mole da čuvam baku, moju vršnjakinju. Dođoše posle sat vremena, izvinjavaju se, staviše baku na nosila, odvezoše. Ne odoh u kupovinu, prošlo vreme dozvole. Sutradan, u pola četiri krenem po mrklom mraku, spotaknem se i ja o razbacani građevinski materijal. Rasečem dlanove, laktove, kolena. Naočare odletele. Jedva se vratih doma, kivan: da li ovako stradaju noću predsednici, premijeri, ministri, poslanici, lideri stranaka, vladine i nevladine organizacije, tajna i javna društva najbogatijih i tobože najhumanijih, i njihovi roditelji, ‘zombiji i vapiri’, tj penzosi? Samoizlečih uboje propolisom, za nove bifalne naočare dadoh 150 evra, u tri mesečne rate. Dadoše vlasti svima i po deset hiljada. Očekivao sam da taj novac odbiju ministri, poslanici, biznismeni. Znate li vi nekog od njih da je odbio u korist obolele dece koje lečimo putem sms uplate, ja ne znam. Radosna vest za penzionere, povećanje pet odsto. Mi sa trideset hiljada dobićemo hiljadu i po, oni sa devedeset – četiri i po, umesto obrnuto. Kažu pod koronom najbolji smo po smrtnosti i po privrednom rastu, u proseku svi imamo lepa primanja. Čitam, ako blogeri ne lažu: Neki socijalista ima 20 hiljada evra mesečno, a ja trista. Kad se sabere, imamo po deset hiljada i sto pedeset evra! Neki SNS-ovac ima pet radnih mesta, ti ni jedno. U proseku imate po dva i po i po dve i po plate! Neki ministar-levičar, ima na Dedinju vilu na dva sprata, sa dva bazena, u proseku jedan bazen imaš ti, i jedan sprat! Dokle, bre, s tom budalaštinom o proseku! Blokerka iz Hrvatske, Sunčana Finocchiaro piše, ne znam da li je istina ili laž, ali miriše i na Trampove optužbe: Svetska zdravstvena uplaćuje ‘deželama’ lovu po broju zaraženih i preminulih. I kaže Sunčana: Ajme! Kakva lepa ‘božanica’, biće sad novih vila, auteka, zrakomlata, jahti, skijanja, mašalaaaa…
(Nastaviće se)
Ivan Glišić