Kao meru podrške poljoprivrednoj proizvodnji, Grad Šabac je 2008. godine uveo subvencije za bušenje dubinskih bunara, finansiranjem polovine investicije za svakog poljoprivrednika. Cena kopanja po dužnom metru je 40 evra, u čemu Grad i proizvođač učestvuju sa po 20 evra. Te godine izdvojeno je oko 100 miliona dinara, iskopano je oko 500 dubinskih bunara, a zahvaljujući tom programu, u narednim godinama višestruko su uvećane površine pod voćem.
Kako navodi predsednik Saveta Mesne zajednice Štitar Dušan Tufegdžić, prema njegovim saznanjima, ta uredba će ostati na snazi, ali se do rebalansa budžeta neće znati koliki će iznos biti opredeljen u te svrhe.
-To će biti odlučeno na skupštinskom zasedanju koje će biti polovinom maja, kada će se govoriti i o novcu koji će dobiti mesne zajednice. Uredba koju sam inicirao i držao dve godine predavanja na tu temu, a odnosi se na podsticaje za navodnjavanje ratarskih kultura, navodno nije ukinuta, ali se postavlja pitanje koliko će novca biti opredeljeno i da li će svako, kao što je mogao prošle godine, na površini do 10 hektara moći da postavi sistem „kap po kap“ i da dobije podsticaje od Grada ili će to biti ograničeno na određenu sumu novca. Drugi problem je i činjenica da se s tim već zakasnilo i ta mera, će, i ako bude usvojena, biti neprimenjiva. Ako Skupština polovinom narednog meseca ili eventualno 10. maja usvoji rebalans budžeta, jasno je da se 1. juna ne može postavljati „kap po kap“ po kukuruzu, jer će on da preraste. To je trebalo da se reši pre mesec dana. Prošle godine sve je rešeno u martu i poljoprivrednici su u aprilu nabavljali trake, a početkom maja, kad je kukuruz između pet i osam pera, je postavljena traka- objašnjava Tufegdžić.
Navodi da je ta mera bila korisna i da je veliki broj poljoprivrednika u Štitaru i Slepčeviću, kao i okolnim selima, iskoristio tu pogodnost. Poljoprivrednici su podnosili račune za refundaciju troškova u punom iznosu.
-Izdvajalo se za kapajuću traku po hektaru. Išlo je dva kalema po hektaru, što je oko 100 evra na tu površinu za navodnjavanje „kap po kap“ u ratarskim usevima. U Štitaru je to koristilo petnaestak ljudi i to je praktično bio pilot- projekat. Komisija je na parcelama utvrđivala da li je postavljen sistem „kap po kap“ uz soju i kukuruz i nakon toga, u roku od petnaest dana su isplaćivana sredstva – navodi on.
Najveća pogodnost su zagarantovani prinosi koji su uvećani od pet do šest tona u odnosu na prosek.
-Prošla godina je bila povoljna za kukuruz i soju, ali u svakoj drugoj godini koja je mnogo sušnija prinos je u sistemu „kap po kap“ zagarantovan i iznosi 15 tona, bez obzira na to da li je sušna ili kišna. U tome je razlika. Vi kad pogledate krivu, prvih deset godina prosečnog prinosa kukuruza, ona u Mačvi varira od četiri do deset tona po hektaru, a u ovom slučaju imate maltene zaravnjenu liniju na prosek od 15 tona po hektaru. Ne zavisite od atmosferskog taloga, već imate sigurnu proizvodnju, možete da planirate gušću setvu i bolje đubrenje, sve ono što je potrebno za tako visoke prinose. Nemate dilemu da li će biti atmosferskog taloga ili neće, pošto imate sistem za navodnjavanje- ističe Tufegdžić.
Napominje da i država daje povraćaj od 40 posto na sisteme za navodnajvanje „kap po kap“ u voćnjacima, ali da i tu ima problema oko predaje dokumentacije.
-Čini se kao da država traži način da ljudima ospori to pravo da konkurišu za povraćaj sredstava, da neki datum ne bude dobar, da se ne vidi sve dobro na računu. Ja sam imao problem, pošto su skratili rok sa 1.avgusta na 1. jul u Upravi za agrarna plaćanja. U uslovima za konkurs je pisalo da se šalje preporučenom pošiljkom najkasnije 1. jula, kada sam i poslao dokumentaciju i odbijen sam. Žalio sam se na tu odluku, jer je Uprava za poljoprivredno zemljište obrazložila da, ako se pošalje običnom preporučenom pošiljkom bez praćenja, računa se dan kad je stiglo, odnosno 3. jul, a ako se pošalje sa praćenjem, isto stiže 3. jula, ali se računa datum kad je poslato. Verujem da nisam jedini slučaj i da mnogi nisu znali da postoje dve vrste preporučene pošiljke. Nije problem ispuniti potrebne podatke, ali je uvek lako naći neki razlog zbog čega ne mogu da se odobre sredstva- naglašava predsednik Saveta MZ Štitar.
Napominje da se i dalje ne zna gde će otići novac iz gradskog budžeta za poljoprivredu i da poljoprivrednicima treba da bude jasno da neće imati interesa od ovogodišnjeg uvećanog iznosa.
-Pitanje je kome će ići taj novac, kako su naveli, 2,8 posto budžeta, ali očigledno neće poljoprivrednicima. Već sam napomenuo da se zakasnilo sa podsticajima za „kap po kap“. Voleo bih da zbog toga izdvoje veća sredstva za kopanje dubinskih bunara, ali sumnjam u to. Ni republički budžet nije srazmeran učešću poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu, već je deset puta manji od toga. Taj budžet ne završi kroz bilo kakve subvencije u poljoprivredi, već samo pola tog iznosa, a ostalo se razlije na neke druge stvari- zaključuje Tufegdžić.
D.Dimitrijević