Predizborna kamapanja je u punom jeku. Deset mesta u Srbiji, se sprema za „poštene“ izbore u multitasking kuhinji Srpske napredne stranke. Dok se politički marketing sprema da ućuti i uplovi u predizborno tihovanje, ostaje da se zapitamo, kako se „Veliki vođ“ Srbije tako suvereno i hrabro bacio na vladavinu, ali i brigovanje za celu našu porodicu. Kada je On to pustio krake sa „naše“ dece na „našu“ porodicu? Između ove dve kampanje došlo je do čitave evolucije. Pokušao je prvo sa decom. Prapočeci njegove brige se ogledaju u dramatičnom nošenju Feketić bebe, koju lično predaje instanci koja će ga zbrinuti. On je svoje uradio, nosio je „naše“ dete čitavih 7,5 m u urbanoj političkoj mećavi. Snašan i jak bez kape, rukavica i čizmica. Jer njemu, kiša, sneg i vetar ne mogu ništa. Samoprozvani heroj nacije. Bauljajući kroz snežne nanose između kamera (koje pomno prate) obezbedio je sebi mesto na političkom nebu, vešto izbegavajući da analizira onu ličnu famoznu misao koju je izrekao 2017. u kameru „Uvek kada vidite da političari negde nešto petljaju oko dece, znajte samo da gledaju da nekako uzmu pare za sebe“. Baš u ovo vreme pre dve godine (19. 3. 2024). slikao se sa 100 osnovaca sa Kosova i Metohije, ponovo pojačavajući politički performans u kojem je grubo prekršio Ustav i Međunarodnu konvenciju o pravima deteta, kao i sijaset drugih zakona. Međutim, u poslednjih godinu dana pokazalo se da sada poodrasla deca iz prethodnih kampanja, uopšte nisu njegova, naša, vaša, no su osvešćena, a boga mi pismena bića koja ne pripadaju njegovom formatu promišljanja, posedovanja i političkog marketinga. S tim u vezi, sada se odlučio za kampanju za NAŠU PORODICU. Kada je došlo do tog prebačaja ili se slobodno može reći apetita da od slobodoumne dece, sada kampanju pravi preko leđa NAŠE porodice? Potpuno je nejasno pa čak i nevaspitano da predsednik koji nema NIJEDNU PORODIČNU FOTOGRAFIJU sa svojom decom i ženom, promoviše pojam tradicije i osnovne ćelije društva – porodice. Predsednik Srbije, Aleksandar Vućič je antiprimer oca i zaštitinika porodice. On nikada ne ide na odmor, on nema iskustvo porodičnog putovanja, ručka (osim sa mamom i tatom), on ne uči svoju decu da plivaju, skijaju rone, voze bicikle, rolere. On ne ide na roditeljske sastanke, on ne ide na školske priredbe, mature. On se trudi da na svaki način uništi svetovnost i funkciju tradicionalne srpske porodice. Sve to u funkciji potpune žrtvovanosti za milu mu zemlju Srbiju, kojom hodi u cipelama stalnog narativa porodičnosti, Kaina i Avelja. Vućić se neće pomiriti sa pozicijom manje voljenog i drugoobožavanog sina. Ne samo da je njegova primarna porodica slaba i rascepkana, takva je i njegova sekundarna porodica, fragmentirana i rasejana. Pa ipak, on promoviše ono što je i njemu samom neodrživo. Po principu DECA SU BIZNIS, on proširuje politički biznis na celu PORODICU. Malo se preteralo, zar ne? Decu vam nismo dali, a i nisu se dali, tek vam porodicu ne možemo ni dati, ni pozajmiti.
Malo se preteralo, malo više izgubio fokus. Vele mudri, stariji: Zemlju, decu i porodicu mi ne diraj! Sve u svemu promašena kampanja. Možda su ga savetovali timovi psihologa, statističara, marketinških stručnjaka ali tradicionalni Srbi su ostali gluvi i nemi na ovu kampanju. Sa razlogom. Naša porodica mu ne pripada. Tačka.
Narodni poslanik, dr Tatjana Marković – Topalović