U sred leta, dok je sunce žestoko pržilo, na jednom lokalnom mediju, koji je u grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka, došao iz zone sumraka, direktor jedne ugledne šabačke kulturne ustanove, „trpao je nos gde mu mesto nije“, komentarišući stanje i odnose u drugoj kulturnoj ustanovi, koja je davno izgubila ugled i sad predstavlja veliku sramotu za grad i tradiciju „Malog Pariza“.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Da, potpomognut nekom osobom koja je u herojski grad Šabac poslata da „muti vodu“, Đorđe Skrobić, direktor Narodnog muzeja, drznuo se da kritikuje zaposlene u Šabačkom pozorištu iako o tome, videlo se, pojma nema. Ali, neverovatno iritantni, „kreštavi“ glas koji više liči na deranje i svađu nego na razgovor u studiju, pa i takvog medija, navodio je direktora Skrobića da priča gluposti koje će ući u istoriju sramote i besčsšća našeg okupiranog grada. A jedino što je taj čovek, malo kome poznat u gradu, rekao tačno je to da je on „ponosni“ član Srpske napredne stranke. Time je, svesno ili ne, diskreditovao samog sebe a i sve ono što je govorio. Jer svakom onom ko misli svojom glavom postalo je jasno da je to bio pokušaj da opravda i zaštiti visoku funkcionerku i članicu Glavnog odbora Srpske napredne stranke Šabac, koja je, kao i on, „obradovana“ direktorskom pozicijom ali u Šabačkom pozorištu. I koja je potpuno uništila ovu ustanovu.
Sa malim zakašnjenjem, jer taj mediji malo ko prati, reagovali su i demantovali zaposleni u Šabačkom pozorištu, ali taj demanti medij iz zone sumraka nikad neće objaviti.
Za: redakciju TV Mačva, Ivanu Nenadović (Ivanu Stajl), Gradimira Bankovića, Ninu Kuburović, Infomačvu, Dragana Mandića, Best Media Team D.O.O. i Milutina Bukvu
Predmet: Demanti povodom netačnih izjava iznetih u emisiji Radar na TV Mačva, emitovanoj 23.7.2026. godine.
U navedenoj emisiji voditeljka Nina Kuburović i direktor Narodnog muzeja u Šapcu, Đorđe Skrobić izneli su više neistina o zaposlenima u Šabačkom pozorištu. Pošto se ustanova nije zvanično oglasila ovim povodom, smatramo neophodnim da zaštitimo zaposlene i dostavimo u njihovo ime ovaj demanti. Tražimo da demanti u potpunosti bude objavljen u medijima Infomačve, posebno TV Mačva u narednih trideset dana i da nas o tome obavestite elektronskom poštom na ovu adresu.
Voditeljka je navela da pozorište ne radi, a direktor je potvrdio da pozorište ne radi zbog blokade određenog broja glumaca. Ovo je neistina. Glumci zaposleni u Šabačkom pozorištu ni u jednom trenutku nisu odbili ni jedan zakonit i izvodljiv radni zadatak. U februaru prošle godine direktorka Aleksandra Delić je samoinicijativno otkazala svaku predstavu na repertoaru, kao i premijeru predstave čiju produkciju je već isplatila.
Ovome je prethodilo nezakonito menjanje sistematizacije i otpuštanje dotadašnje organizatorke programa Jelene Ivetić. Svi zaposleni glumci, većina tehničkog sektora i većina administrativnog tima tada su potpisali tri zahteva: Ukidanje sistematizacije, vraćanje Jelene Ivetić na posao i smenu v.d. direktorke Pozorišta Aleksandre Delić. U tom trenutku to je bilo dve trećine zaposlenih.
Nakon februara, zaposleni su igrali svaku predstavu koju je direktorka stavila na mesečni repertoar. Odluka da se predstave kućne produkcije u smanjenom broju stavljaju na repertoar je, Statutom ustanove, samo direktorkina i kosi se sa predlozima kolektiva, stručnog veća i sindikata.
Do trenutka nezakonitog otpuštanja koleginice i konstantnih pretnji uprave daljom odmazdom prema zaposlenima i samoj ustanovi, zaposleni su imali funkcionalan odnos sa rukovodiocem, zarad opstanka ove ustanove kulture, tako da izjava direktora Muzeja da glumci nikada nisu prihvatili direktorku nije istinita.
Zbog načina ophođenja prema zaposlenima, pretnji, otkaza, otkazivanja predstava i opšteg urušavanja rada Pozorišta, svi spoljni saradnici su odlučili da bojkotuju imenovanu direktorku Aleksandru Delić. Direktorka je više puta od zaposlenih tražila da posreduju i privole spoljne saradnike da odustanu od bojkota, ali u situaciji kada istim tim zaposlenima preti otkazom i ne dozvoljava im da rade svoj posao, takva molba je više nego cinična i maliciozna.
Sindikat je u ime zaposlenih predložio da se na repertoar postavi nova predstava u kojoj bi igrali samo zaposleni u pozorištu, ali je direktorka ovaj predlog odbila. Osim toga, dodatno je otežala rad odstranivši i tadašnju suflerku. Iako su od tada producirane novogodišnja, jedna večernja i predstava za decu, direktorka nije dozvolila da osamdeset posto glumaca stane na scenu već više od godinu dana. Umesto toga odlučila je da samo troje zaposlenih glumaca optereti svim radnim zadacima a da ostale ostavi sa „praznim stolom“ i da rupe u repertoaru popunjava gostujućim predstavama i glumcima. Ovaj trend se nastavlja radom na novoj predstavi za koju su angažovani isti zaposleni glumci kao i u prethodnih godinu dana i doveden je spoljni saradnik sa strane, umesto da se prilika za rad da ostalim zaposlenima.
Konstatacija direktora Muzeja da glumci imaju osnovne uslove za rad je netačna kada se uzme u obzir da glumci ne dobijaju nikakve radne zadatke, ili da dobijaju nemoguće zadatke, kao na primer da za tri dana obnove predstavu koja nije igrana godinama, za koju im je rečeno da je skinuta sa repertoara, a da im se ne obezbede ni sufler ni reditelj predstave.
Konstatacija voditeljke da niko u Šapcu ne može da se bavi umetnošću zbog petoro, šestoro glumaca je neosnovana jer se svi glumci zaposleni u Šabačkom pozorištu već više od godinu dana pokušavaju da dostojanstveno i u skladu sa zakonom rade svoj posao.
Primedba da zaposleni ne smeju na radnom mestu da se bave politikom je neutemeljena. Radna prava i njihovo ostavrenje su političko pitanje i svaki radnik ima pravo da se za njih bori. Savet direktora Muzeja da se zaposleni u pozorištu učlane u stranku ako žele da se bave politikom ignoriše pravo zaposlenih i sindikata na slobodu govora i na borbu za bolje radne uslove.
Tvrdnju voditeljke da glumci sprovode antisrpsku politiku smatramo krajnje opasnom i malicioznom. Ništa što zaposleni u Šabačkom pozorištu rade nikada nije bilo usmereno protiv naše zemlje. Naprotiv, naš poziv je da svoju zemlju učinimo boljom, mudrijom i odgovornijom. Targetiranje zaposlenih kao antidržavnih elemenata je izuzetno rizično za njihovu bezbednost.
Pošto je voditeljka navela da nije pogledala ni jednu predstavu Šabakog pozorišta, pozivamo je da pogleda nastup “Ovo nije predstava” neformalne grupe zaposlenih Šabačko pozorište o koncu i da se uveri da za “performanse koje glumci izvode” nije potrebno pozvati sektologa, kako je navela, već da se iz pozorišta mnogo toga može naučiti.
Sa poštovanjem,
Sindikat “Nezavisnost” – “Šabačko pozorište” Šabac
glavni poverenik
Miloš Vojnović
