Ko si bre ti?
U našu Redakciju stiglo je pismo jedne sugrađanke, u ime svog komšiluka, koja živi u Jelenči i nema asfaltiranu ulicu ni kanalizaciju iako im se to pred svake izbore obećeva, pa pomoć moraju da potraže od predsednika države.
Gospodine predsedniče, Aleksandre Vučiću,
šaljem Vam ovaj mejl u nadi da ćete nešto moći da učinite i da nam, pomognete kako bi se rešio problem koji imamo i zbog kojeg Vam šaljem ovaj dopis.
Zovem se Gordana Babić iz Šapca sam a mesto stanovanja mi je u Jelenči, prigradskom naselju udaljenom 3,5 kilometara od centra grada.
Problem je što moja ulica Radničkog bataljona 5, koja je duga samo 150 metara i ima 8 kuća kao i druga ulica Moše Pijade, duga 100 metara i ima 5 kuća, nemamo ni kanalizaciju ni asfalt. Sve ostale ulice, u našoj okolini, koje su duže i sa manjem brojem kuća, zbog većih placeva, imaju i kanalizaciju i asfalt.
Naši placevi su veličine od po 6 ari i graniče se jedan sa drugim a samo nas ograde razdvajaju pa imamo veliki problem sa septičkim jamama. I, tako, sve ostale kuće, uz pomoć veza i vezica imaju sve što je potrebno za pristojan život osim nas.
Napominjem da je sve u vezi sa rešavanjem ovog problema bilo obećano pred prethodne izbore ali posle izbora predsednik MZ Jelenča kaže da ne zna kada će obećanje biti ispunjeno i ne može ništa da uradi jer o svemu, isključivo, odlučuju čelnici grada, koji dobro znaju za naš problem (koji imaju samo ove dve ulice) ali ne nameravaju da ga reše.
Gradonačelnika Aleksandra Pajića i njegovu svitu naš problem uopšte ne zanima niti ima nameru da ga reši. Kako stvari stoje nikog u grad, a ni u našoj mesnoj zajednici nije briga što sve ulice oko naše imaju i kanalizaciju i asfalt a, priča se da im je za to pomogao predsednik naše MZ.
Velika je sramota da u Šapcu, „gradu budućnosti“ i to na domak grada jedino naše dve male uličice nemaju ni asfalt ni kanalizaciju i tako ovih malo više od desetak porodica žive kao građani drugog reda.
Gospodine predsedniče,
obraćamo se Vama u nadi da nam možetete pomoći u vezi našeg problema jer sa gradonačelnikom je nemoguće razgovarati jer on se uvek izvlači da ne zna ko je nadležan ili da u gradu nemaju para. Ja sam penzionerka sa penzijom od 31.000,00 dinara i plaćam sve obaveze prema gradu i državi. Ulicu nam, ponekad, nasipaju kamenom pa je nivo ulice sve viši i viši pa kada su veće padavine ne možemo ulicom da prođemo.
Nadam se da ćete ovo moje pismo pročitati i pomoći nam!
Gordana Babić, i ostali koji nemaju više kome da se žale.
Hvala unapred i nadamo se brzom odgovoru
