Zapisi iz pomračenog grada
Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja uvedeno je sa jasnom namerom da građani dobiju kvalitetnije, raznovrsnije i profesionalnije informisanje o temama od javnog interesa. Međutim, ono što se godinama događa u Srbiji, a što je ove godine dobilo još jednu potvrdu i u Šapcu, pokazuje da se ovaj mehanizam sve češće pretvara u instrument političkog uticaja na medije.
Konkursna komisija grada Šapca koju su činili: Sandra Iršević, Branislav Sančanin i Sonja Kokotović, na sastanku u prostorijama Gradske uprave grada Šapca, koji je trajao dva sata (od 11-13 časova) donela je odluku da 28.500.000,00 dinara, novca građana Šapca, podele „i po babu i po stričevima“. Baš onako kako se to od njih i očekivalo, na svega 13 projekata. Sama činjenica da se ove godine na Konkurs prijavilo samo 22 projekta, naspram prošlogodišnjih 36, govori više od bilo kakve statistike. Izgleda da su mnogi unapred procenili da kvalitet projekta nije presudan kriterijum i da su odustali od učešća u unapred poznatoj utakmici.
Posebnu pažnju javnosti zaslužuje odluka da najveći pojedinačni iznos, čak 6,6 miliona dinara, dobije tek osnovana televizija INFOMAČVA za projekat „Sportska riznica Šapca“. U trenutku kada građani ne mogu da vide njen program, niti je jasno kakvi su joj produkcioni kapaciteti, postavlja se logično pitanje: na osnovu kojih kriterijuma je upravo ovaj projekat ocenjen kao najvredniji za javni interes?
Da li je javni interes da se finansira medij koji tek treba da zaživi ili da se podrže sadržaji koji se godinama bave problemima građana, stanjem javnih ustanova, životom na selu, zaštitom životne sredine, transparentnošću rada institucija i trošenjem budžetskog novca?
Od ukupno 28,5 miliona dinara, čak 4,5 miliona završilo je kod medija čija su sedišta van Šapca: Lotel plus Loznica, Društvo za radio i televizijske aktivnosti Kopernikus Cable Neiwork doo Niš, Lotel plus Loznica, Portal Lotel i Novinsko izdavačko preduzeće Kompanija „Novosti“ Beograd. Istovremeno, među dobitnicima dominiraju projekti sa temama koje se iz godine u godinu ponavljaju pod drugačijim nazivima: sport, uspešni pojedinci, tradicija, zdravlje i kulturna baština. Sve su to legitimne teme, ali ostaje nejasno zbog čega gotovo da nema projekata koji se bave komunalnim problemima, radom javnih preduzeća, stanjem u mesnim zajednicama, odlaskom mladih ili kvalitetom javnih usluga.
Na Konkursu iz 2025. godine sredstva su dobili (poređenja radi):
– Glas Podrinja Zdravlje u fokusu: Generacija 50 plus 6.900.000,00 dinara.
– Radiodifuzno društvo Radio – televizija AS Mladi ostaju i opstaju u selu 6.500.000,00 dinara.
– AS Multimedija Šabac Mladi sportisti na putu uspeha 4.500.000,00 dinara.
– Vladimir Urošević PR Proizvodnja radio i televizijskog programa MP MEDIJA Šabac Treće doba, pravo na dostojanstvo 2.300,000,00 dinara.
– Društvo za radio i televizijske aktivnosti Kopernikus Cable Neiwork doo Niš Srce Mačve 2.000.000,00 dinara.
– Radiodifuzno društvo Radio televizija AS Šabac Na puti izlečenja 3.000.000,00 dinara.
– Novinsko izdavačko preduzeće Kompanija Novosti Beograd Znamenite Šapčanke i znameniti Šapčani 1.000,000,00 dinara.
– Srpska pravoslavna crkva – Eparhija šabačka Znamenite hriščanke šabačkog kraja 800.000,00 dinara.
– Mirjana Čvorić Gubelić PR proizvodnja televizijskog programa Publicinfo Šabac Od turske kasabe do Malog Pariz 400.000,00 dinara.
– Udruženje „Sport u Podrinju“ Pet decenija od ulaska RK „Metaloplastika“ u savezni rang takmičenja 300.000,00 dinara.
– Vidik sa Cera Loznica Šabac: Brza saobraćajnica, brži razvoj 300.000,00 dinara.
– Društvo za radiodifuziju Tim radio Prnjavor Budimo odgovorni, dajmo prednost bezbeznosti 250.000,00 dinara.
– Društvo za radiodifuziju Tim radio Prnjavor „Šabačke gerontodomaćice – pomoć nemoćnim osobama kroz uslugu pomoć u kući“ 250.000,00 dinara.
Na Konkursu je bilo prijavljeno 36 projekata a novac je dobilo njih 13.
Još poraznija je činjenica da je odbijen projekat “Podrinskih” koji je trebalo da istraži stanje domova kulture u šabačkim mesnim zajednicama, pitanje koje direktno utiče na kvalitet života hiljada građana, naročito na seoskom području. Takav projekat mogao je da pokaže da li su objekti koje su gradile generacije Šapčana danas mesta okupljanja ili simboli zapuštenosti i institucionalne nebrige.
Upravo tu se otvara suštinsko pitanje: da li se javni novac troši da bi građani bili informisani ili da bi se finansirala proizvodnja medijskih sadržaja onih medija koji neće postavljati neprijatna pitanja?
A mediji finansirani novcem građana trebalo bi da budu korektiv vlasti, a ne njen produženi kabinet za odnose s javnošću. Kada se milionski iznosi dodeljuju bez jasnog obrazloženja zbog čega je jedan projekat vredniji od drugog, onda se poverenje građana ne gradi, ono se urušava.
Posebno zabrinjava činjenica da se konkursi za sufinansiranje sve češće pretvaraju u raspodelu sredstava unapred poznatim dobitnicima. Ukoliko građani ne mogu da vide jasnu vezu između uloženog novca i koristi koju od toga imaju, onda se postavlja pitanje da li govorimo o javnom interesu ili o finansiranju medijske infrastrukture koja će u periodu pred izbore imati zadatak da oblikuje poželjnu sliku stvarnosti.
Jer, 28,5 miliona dinara nije novac komisije, gradonačelnika, političkih stranaka niti medijskih vlasnika. To je novac građana Šapca.
Građani, stoga, imaju pravo da pitaju:
- Zašto je najveći iznos dobio medij koji praktično još ne postoji?
- Koji su kriterijumi bili odlučujući prilikom ocenjivanja?
- Zbog čega su odbijeni projekti koji se bave konkretnim problemima lokalne zajednice?
- Kako će se meriti efekti finansiranih projekata?
- I, konačno, da li će građani, nakon utrošenih 28,5 miliona dinara, zaista biti bolje informisani?
Ako odgovor na poslednje pitanje bude negativan, a hoće, onda ovo neće biti konkurs za javno informisanje, već još jedan primer kako se javni novac koristi za učvršćivanje političkog uticaja nad medijskim prostorom.
A kada mediji prestanu da služe građanima i počnu da služe centrima moći, najveću cenu ne plaćaju novinari. Plaćaju je građani, jer ostaju bez onoga što je u svakom demokratskom društvu najvažnije, prava da znaju istinu.
Na kraju, možda je i najveća ironija projektnog sufinansiranja to što su mediji osnovani i postoje da bi postavljali pitanja, ali danas se, nažalost, sve češće finansiraju oni koji pitanja ne postavljaju. I zato je veoma važno da neki lokalni medij uspe da “preživi” i nastavi da pita. Bez obzira koliko to nekome bilo neprijatno.
Ko je sve dobio nova i koliko?
– INFOMAČVA Šabac (Projekat: Sportska riznica Šapca) sufinansirani sa 6.600.000,00 dinara.;
– „Glas Podrinja“ (Porodica danas: izazov savremenog života u Šapcu) 5.500.000,00 dinara.;
– AS Multimedija Šabac (Šabački šampioni) 4.000.000,00 dinara.;
– Radiodifuzno društvo Radio – televizija AS (Šabačka sela kroz ljude i običaje 4.000.000,00 dinara.;
– Lotel plus Loznica (Znanjem i talentom do uspeha) 2.500.000,00 dinara.;
– Radiodifuzno društvo Radio televizija AS Šabac (Zdrav Šabac – prevencija za bolji život) 2.000.000,00 dinara.;
– Društvo za radio i televizijske aktivnosti Kopernikus Cable Neiwork doo Niš (Ponos Šapca) 1.000.000,00 dinara.;
– Srpska pravoslavna crkva – Eparhija šabačka (Sveti vladika Nikolaj – pred licem večnosti) 600.000,00 dinara.;
– Mirjana Čvorić Gubelić PR proizvodnja televizijskog programa Publicinfo Šabac (Fabrike koje pamte) 500.000,00 dinara.;
– Lotel plus Loznica (U službi zdravlja) 500.000,00 dinara.;
– Novinsko izdavačko preduzeće Kompanija Novosti Beograd (Između tradicije i budućnosti – kulturno i obrazovne ustanove) 500,000,00 dinara.;
– Društvo za radiodifuziju Tim radio Prnjavor („Vek ipo Crvenog krsta u Šapcu“) 500.000,00 dinara.
– Udruženje „Sport u Podrinju“ (Pet decenija postojanja i rada Ženskog rukometnog kluba „Medicinar“ Šabac) 300.000,00 dinara..
Na Konkursu je bilo prijavljeno 22 projekata a novac je dobilo njih 13.
Treba napomenuti da Komisija, „za malo“, nije prihvatila, moglo bi se reći, jedini ozbiljan projekat koji su podnele „Podrinske“ a koji za je za temu imao stanje Domova kultura po mesnim zajednicama, pre svega na seoskom području, i da li se oni i kako koriste. Naravno to je potpuno očekivano jer bi ovaj projekat otvorio mnoga pitanja nebrige lokalne vlasti za gradsku imovinu ali i za kvalitet života stanovnika sa seoskog područja. A to, lokalnoj vlasti, sada nije potrebno
Iz mraka u džak
Ono što mnogo više upada u oči nego što su četiri ipo miliona dinara datih za medije čija su sedišta van Šapca, verovatno po nalogu Kabineta vladajuće stranke iz Beograda, i što zabrinjava, je činjenica da su lokalni, šabački, mediji, koji su svoju uređivačku politiku potpuno stavili u službu vladajuće partije, iz nekog razloga, drastično kažnjeni. Naime „Glas Podrinja“ dobio za 1.400.000,00 dinara manje nego prošle godine ili najmanje novca u istoriji ovog vida sufinansiranja.
Još gore su prošli mediji okupljeni oko Televizije AS koji su ostali uskraćeni za čak 6.300.000,00 dinara u odnosu na prošlu godinu a naročito je zanimljivo je da projekti Vladimira Uroševića, ove godine, nigde nisu prošli.
Šta je po sredi teško je sa sigurnošću reći ali svi su izgledi da šabački naprednjaci nisu zadovoljni dosadašnjim radom ovih medija pa na ovaj način hoće da im daju do znanja da moraju da rade brže, bolje i jače, naročito sad kada je raspisivanje izbora na vidiku. Pa su ih zato iz „medijskog mraka“ rešili da presele u „džak“ da vide kako se u tami živi.
Međutim, milionče manje više neće ostaviti neki dublji trag na poslovanje ovih medija jer su oni dobro situirani pa se ovo može smatrati samo kao blago upozorenje.
Zahvaljujući veoma sposobnom menadžmentu i uređivačkoj politici dostojnoj onoj iz 1948. godine „Glas Podrinja“ beleži godišnji prihod od skoro 38 miliona dinara, uz konstantno povećanje prihoda, što ga ubraja u „najbogatije“ lokalne medije u Srbiji. Pa to što je ove godine ovaj medij dobio na Konkursu u Šapcu, za 1.400,000,00 dinara manje u odnosu na prošlu godinu ili najniži iznos u istoriji „konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa“ neće mnogo naškoditi. Mada mora se priznati da je ovo veliko iznenađenje za sve one koji prate medije u Šapcu a „analitičari“ će, verovatno, to objasniti kao upozorenje da „Glas Podrinja“ više ne može da iskazuje samo „neutralnost“ prema aktuelnim političkim temama već će morati dodatno da se angažuje u propagandi aktuelnog režima. Tim pre što se najavljuju izbori a tu nema kompromisa. Naravno, nema sumnje da će im novac biti nadoknađen na druge načine ali „naravoučenije“ je važno. Kako za njih tako i za ostale medije koji bi da „glumataju“ političku neutralnost. Naravno, „gazda“ ovog nedeljnika, ne onaj u dokumentima već onaj stvarni, neće se mnogo potresti. Njemu je cilj da novine „prežive“ uz što manje potresa a kad se promeni vlast uređivačka politika će ponovo biti na liniji vladajućeg režima. Pa, ma ko to da bude.
Ipak, oni stariji čitaoci se sećaju i perioda kada je ovaj, nekada visokotiražni list, imao profesionalne i čestite novinare, kao u vreme kad je list uređivala Stana Munjić. Nažalost vremena su se promenila, mediji su privatizovani a vlasnicima je važnije koliko će novca inkasirati nego šta će u novinama pisati.
Slična situacija je i sa medijima koji su okupljeni oko TV AS a koji godišnje inkasiraju više desetina miliona prihoda. Kada je vlasnik Televizije AS 2016. godine, koja je do tad imala nekakav ugled među gledaocima, odlučio da za „pristojan“ novac uređivačku politiku prilagodi interesima Srpske napredne stranke bilo je potpuno jasno da ova televizija neće imati perspektivu. Ipak, do 2021, kada se ugasila TV Šabac, ova televizija se nekako i „koprcala“, uglavno zahvaljujući „zakupljenim terminima“ u kojima su se pojavljivali visoki funkcioneri SNS-a i pričali, bez kontrole, takve laži i gadosti koje normalan um nije mogao da shvati. Naravno, posle prestanka rada TV Šabac „ugasila“ se, programski, i TV AS jer to više nije bila televizija koja je mogla, svojim sadržajem, da privuče pažnju gledalaca.
Informativni program je uglavno prenosio informacije koje su dolazile iz Kabineta predsednika države i vladajuće partije a tek po nešto bilo je iz društveno – kulturnog života grada. Mada, ruku na srce, takvih događanja je bivalo sve manje i manje pa nije ni imalo šta da se prenosi. Naravno, informativni program i nije bila svraha postojanja ove televizje već „prikupljanje“ novca preko Konkursa za sufinansiranje medijski sadržaja od javnog interesa. I, mora se priznati, dobro im je išlo. Međutim, ove godine su „dobili po ušima“, jer naprednjaci traže, naročito danas kada im ugled i rejting nago padaju, da informacije budu brže, bolje i jače, da se što više veliča predsednik države a satanizuju svi oni koji nisu za njega. Nekoliko medijski firmi koje su osnovane pod TV AS u nadi da što više novca „upumpaju“ u gazdinu kasu ove godine su doživele totalni fijasko. Na Konkursu Ministarstva prošli su kao „bosi po trnju“ a i šabački naprednjaci su im dali 6.300.000,00 dinara manje nego prošle godine. Kako će TV AS preživeti ostaje da se vidi. Naravno, sad će morati mnogo više da se trude jer je ova televizija dobila „ozbiljnu“ konkurenciju.
A, kako stvari stoje, njihov novac se prelio u novu televiziju koju je osnovao Dragan Mandić iz Loznice i BEST MEDIA TEAM D.O.O. BEOGRAD, 12. januara 2026. godine a u kojoj je prva direktorka bila Ana Acan, dotadašnja novinarka TV AS i prva „vedeta“ emisija koji su nosili oznaku „Zakupljeni termin“.
Međutim, nešto u ovoj „televiziji“ nije štimalo a završilo se tako što je Ana Acan „abdicirala“ sa trona, 3.04.2026. godine a na njeno mesto ustoličena je Radmila Isaković, poznata po radnom angažovanju na društvenim mrežama. To je, po svemu sudeći, i odlučilo da Grad Šabac Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Šapca u 2026. godini raspiše tek 8. maja. Ali, isplatilo se.
INFOMAČVA je postala apsolutni pobednik, šampion sa 6.500.000,00 dinara iako niko u gradu nema pojma koja je to televizija. Međutim, vrlo brzo zaposleni na ovoj televiziji su razbili medijsku učmalost u Šapcu i pokazali da su „zasluženo“ dobili ovaj novac. Jer njihova uređivačka politika nije zasnovana samo na dezinformisanju građanja već i na satanizaciji svih onih koji misle svojom glavom. Naravno, ova televizija nije dobila saglasnost za emitovanje od strane REM-a ali im to ništa ne smeta. Pa kad već nisu legalni onda je sasvim normalno da mogu da se ponašaju neprofesionalno i da rade šta im padne na pamet.
Ipak, jednog dana će neko morati da položi račune za ovo što je urađeno. A do tada…
Ivan Kovačević
