Leko, koliko li si grešan? – Reagovanje na jednu skaradnu emisiju televizije sa nacionalnom frekfencijom!
Strašno je kad neko ko je, decenijama, bio idol mladim generacijama i sa kim su se ponosili svi oni koji su, bar jednom, imali tu čast da ga vide a kamo li da sa njim prozbore koju, dozvoli sebi da ga neko strpa u „septičku jamu“ života. Iako zna da iz nje više izlaska nema. Jer, možda će, nekad, i moći da opere „fekalije“ sa svog tela ali „smrad“ iz duše neće. On će ostati zauvek. A upravo taj smrad zaseniće jedan lep i uspešan život, jednu briljantnu glumačku karijeru a u istoriji će ostati upamćen po tome što je dozvolio sebi da postane „krpa“ koja, nekim zlim ljudima, služi za brisanje svega čestitog i dobrog, što pod ovim našim dunjalukom hoda, a koji se ne mire da žive u nakaradnoj državi u kojoj oni vladaju. (Znam, postoji mnogo prikladnija reč od „krpe“ ali zbog sećanja na neka davna vremena nisam je upotrebio)
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Ako iz ovog uvoda niste pogodili o kome je reč podsetiću vas da se radi o osobi koja je rođena u Šapcu, u kojem je završila tehničku školu da bi potom upisala Fakulter dramskih umetnosti na kojem je diplomirla 1978. u klasi Minje Dedića. Igrao je, (da, u pitanju je muškarac), u preko sto filmova i tv serija, odigrao brojne uloge u kultnim predstavama na daskama koje život znače. Vodio je „Plišanu revoluciju“, protest kod Terazijske česme, a posle pobede demokratskih partija i petooktobarskih promena postao je ministar za kulturu u prvoj demokratskoj vladi Srbije koju je predvodio dr Zoran Đinđić. I, tako, učinio je nas, koji smo ga poznavali, još ponosnije i srećnije zato što nam je on bio drug.
A koliko je to bilo izraženo najbolje može da potvrdi činjenica da smo maturska druženja upravljali prema njegovom slobodnom vremenu i „kad Leka može“.
Međutim, život nije film pa da u njemu malo budeš hajduk Veljko Petrović ili Nikola Pašić a malo Bajazit Jildirim ili dr Vojislav Šešelj. U životu možeš da budeš samo dobar ili loš čovek.
Nažalost, u jednom delu svog života Leka je „posrnuo“, u šta ja dugo nisam hteo da verujem i izbegavao sam svake priče na tu temu, ali umesto da časno prizna svoju grešku počeo je da pada u tamni bezdan iz koga povratka nema. A što je najgore posto je opako oruđe onih koji su se predstavili kao njegovi „spasitelji“ i postao sluga i rob nečastivim silama zla koje su zagospodarile njegovim životom i našom svetom zemljom.
Da, tačno je, izbegavao sam da slušam, gledam i čitam ta njegova „moralna posrtanja“ na raznoraznim prorežimskim televizijama „ubeđujući“ sebe da to nije onaj „moj“ Leka već neko drugi koji njega glumi. Da napakosti kako njemu tako i svima nama koji smo verovali u njegovu „besmrtnost“.
Ali čovek je zaista čudno biće jer u isto vreme teži velikim stvarima i pravi bazične greške, često uništava ono što najviše voli i traži smisao tamo gde ga nema. Često govori jedno, misli drugo, a radi treće, lako prelazi put od velike ljubavi do mržnje, žali za prošlošću, brine o budućnosti, a propušta sadašnjost.
Pa tako i ja, okretao sam glavu od realnosti sve do trenutka dok me neka maliciozna osoba nije optužila za pokušaj ubistva i to u prisustvu baš mog školskog druga koji je sedeo pored nje i sramotno ćutao. U stvari nije ćutao nego joj je „podilazio“! I to ne bilo gde već u jutarnjem programu jedne od prorežimskih televizija sa nacionalnom frekfencijom.
Voleo bih da sam imao povoda da tvoju fotografiju stavim na naslovnu stranu. Ali ne mogu. Ne mogu da oskrnavim jedne od retkih čestitih i profesionalnih novina koje još traju u Srbiji. Jer izraz tvog lica i pogled, govore više od hiljadu reči, i kažu da ti tamo nije mesto!
Hoću da verujem da on nije znao o čemu i o kome se radi, ali ne mogu. Suviše je sve bilo „namešteno“ i sračunato da se to „videlo iz aviJona“!? Sa ciljem da se javnosti predstavi jedna tugaljiva priča osobe koja svoj put „slave“ popločava „leševima“!
A u raskošnom studiju sedele su tri ženske osobe sa istančanom međusobnom solidarnošću i jedan muškarac koji je svojevremeno izjavio: „Ne privlače me praznoglave lutke“!
Iritirajući i ubrzani glas, kao gramofonska ploča na 78 obrtaja, rasprostrao se preko „malog ekrana“:
– Jasno se vidi namera, između ostalog i kad su policajci došli da rade uviđaj konstatovali, to se vidi, dakle… Ja sam krenula iz Beograda za Šabac, da vodim svoju emisiju, znaju, apsolutno, da ja ponedeljkom ujutru krećem za Šabac da vodim emisiju, nakon toga do Loznice, namera nije bila da se nanese, ovoga puta, materijalna šteta, dakle da su to hteli da urade jednostavno izbušili bi gumu i ja bi to videla i ne bi mogla da krenem uopšte. Guma je izbušena tako da je oštećen samo spoljašnji sloj pneumatika, do armature. Što znači da kad se, recimo, razvije guma takva guma pod određenom brzinom na putu automobil se u potpunosti okreće, prevrće, i vozač koji vozi automobil gine. I to, između ostalog, baš juče pričam sa prijateljm i kolegom, Draganom J. Vučićevićem, ne bi bila ni prva ni poslednja novinarka koja je poginula u saobraćajnoj nesreći da se nikad ne sazna šta se tu desilo. Jasna namera se vidi i to što su došli na kuću, čak, Draganu J. Vučićeviću, dakle vidi se da se radi o kordinisanom napadu na voditelja, ovoga puta „Informera“. Zašto? Pa, evo i gledaoci su, između ostalog, imali prilike da vide, u poslednjih nekoliko dana, čime smo se sve bavili. Čitanjem svih onih dosijea od tih bolkadera, sve što smo mi čitali u tim dosijeima, između ostalog su moje kolege na lokalu, i ja, pronalazile putem istraživačkog novinarstva. Ulazi se u kampanju i sad ne treba se pričati o tome. Dakle, evo, kada govorimo, konkretno o mom slučaju, kada pričamo o Šapcu, ja sam prethodnih nekoliko dana, ja sam se toliko bavila Zlatkom Kokanovićem, koliko je taj čovek jedan licemer, manipulator, uzeo novac od države, negde, čini mi se, oko pet ipo miliona dinara, za nekoliko godina a onda tim novcem otišao da blokira i da uništava državu. Pa onda kada, ne znam, kada je u mojoj emisiji „Radar“, na televiziji „Mačva“, jasno kažem Zelenoviću, Šapcu, i zamislite vi koliko je to jaka poruka ali to otvaranje oči gledaocima, sprovođena je manipulacija proteklih godina, mnogi ljudi su ćutali i sada smo konačno počeli da, moje kolege i ja, naravno, svi koji se bavimo ovim poslom Ivana, Leka, ti, između ostalog, Jovana, otvaramo oči našim gledaocima, to je problem… (u reč „zahuktaloj“ osobi koja treba da bude predstavljena kao žrtva upada Jovana Vučićević sa svojim monologom i prekida je)…
Na pitanje voditeljke zašto se samo napadaju žene oglasio se niko drugi nego baš ON:
– Kukavički… kukavički… znate za jedno pravedno, normalno društvo u kojem ne postoje dvostruki standardi, sasvim je normalno da imaš suprotno mišljenje i da otvoreno staneš i kažeš: ja tako mislim. To je moj stav. Ali za ovu pritvornost i za ovu podmuklost je osobina jedna jedina, kukavički način ponašanja. Zamislite ženi izrezati gumu na takav način, video sam snimak, to je profesionalno urađeno, to je pneumatik koji je sečen na perfidan način da se ne povredi unutrašnja guma, to znači kad se zarotira dovoljno brzo ona će da ekspolodira. To znači što brže vozi ona će biti u većoj životnoj opasnosti. To je pokušaj ubistva. To je zločinački akt… – između ostalog rekao je Lećić.
U razgovor se uključila i predsenica ANS koja je govorila o aktivnostima predsednika koji obilazi zemlju i nesebično rešava male probleme običnih ljudi ali i o velikoj šteti koju zemlji nanose „blokaderi“. Na ovo se nadovezala osoba koja je tvrdila da joj je neko isekao gume i javno „obelodanila“ ko je to uradio i zašto:
– Samo da se nadovežem na ovo, jako je važno što je Ivana napomenula, dakle za politiku generalno, šta je njima problem, što oni kriju svoju politiku ali mi našim istraživačkim radom dolazimo do te politike i sada je tu, takođe, meni veliki problem mi imamo neke televizije poput, na primer N1 ili Nova S koje su nekim svojim lažima… (malo se nerazgovetno uključuje i voditeljka), i na lokalnom nivou imate isto mnoge televizije, na primer mi postavljamo pitanje: kako se finansiraju „Podrinske novine“ i onda dobijemo odgovor koji dobijemo, dakle probušene gume… Ja ne targetiram nikoga ali nikada nisam dobila odgovor na postavljeno pitanje… (voditeljka je prekida potpitanjem i razgovor je otišao na drugu stranu ali je poruka jasno i uspešno poslata u javnost)
Tako ispade da je Leka, indirektno, baš svog školskog druga okrivio za pokušaj ubistva i proglasio ga zločincem i kukavicom. I to baš na televiziji koju prate mnogi ostrašćeni „ljubitelji“ ovog diktatorskog režima, sa „pomračenim“ umovima i koji će sutra, tako instruisani, da učine nekakvo zlo osobi koja je targetirana, ili tobož nije, i da postanu „heroji“, zaštitnici, „istraživačke“ novinarke, jer znaju da im ni dlaka sa glave neće faliti.
Pa, školski druže, hvala ti!
Samo da znaš da je na toj istoj televiziji nešto slično rađeno i sa Oliverom Ivanovićem, a epilog toga je svima poznat.
To što je Leka, kasnije, izdeklemovao sjajnu, dvosmislenu, pokajničku, besedu, u kojoj nije ostao dosledan poruci koju je hteo da pošalje, ne ide mu u prilog jer struktura gledalaca ove televizije nije intelektualna i ne ume da čita između redova nego sve bukvalno shvata.
– … Crne misli i crne projekcije neće proći i ne mogu da prođu jel Srbi jako dobro umeju da osećaju stvari kad zaćute. I kad zaćute vrlo dobro prepoznaju šta je istina, šta nije, ko ih muva i pretvara u đavole a ko ih jednostavno jasno i glasno vidi, što znači da razmišlja o njihovoj budućnosti. Mislim da su ovi izbori zbog toga važni, što je jedno rašćišćavanje… (prekida ga voditeljka koja se izgleda uplašila da će ovaj govor izaći iz dogovorenog okvira)… ovde je posebno jer se ovde radi o sublimaciji nečega, ili ćemo krenuti srpskim putem, on nije ni malo klaustofobičan, on je jako autentičan, on je, da tako kažem,… muca… u brizi za sopstvenom državom i nad sopstvenim kulturološkim obrascem koji treba da se projektuje u budućnost. Mi imamo priliku posle dugo godina, decenija, znači, imamo priliku da sad to obavimo. I zato je moj poziv uvek jasan, da, da, kad neko kaže što ti staješ, kako zapostavljaš, pazite ovu rečenicu, zapostavljaš jedan bitan deo naroda i njegovo pravo na mišljenje. Naprotiv, ja priželjkujem da se pravo onih koji su nezadovoljni ovim sistemom, režimom, ali u okviru kuće, i u okviru brige o njoj, u okviru sudbine naroda artikuliše. Mislim da bi bio jako konstruktivan i dobar za srpsku budućnost. Ali pošto mi razmišljamo o srpskoj budućnosti i o projekciji, posle toliko izgubljenih godina, pa onda je valjda red da jedni druge poštojemo, da jedni druge čujemo, da znamo skim razgovaramo. Ova projekcija zločina, ja zaista mislim da je to zločin što je njoj urađeno, to je direktno kriminalno delo, to je pokušaj ubistva, da prestanemo sa tim ludilom u svojoj glavi i da počnemo da razgovaramo međusobno ali izgleda da su neki ozbiljno plaćeni i da onda unose haos – rekao je Lečić.
A da je, tada, u tom studiju sedeo onaj moj drug iz devedesetih, odmah posle rečenice „Mi imamo priliku posle dugo godina, decenija, znači, imamo priliku da sad to obavimo.“ – rekao bi „Studenti pobeđuju“! Ali, ne, od te osobe nije bilo ni sena, već samo njegova „ljuštura“, ucenjena i ponižena, koja je morala da smiri vidnu nervozu voditeljke i druge dve persone. I tako se još jednom obrukao.
Leko, da te pitam:
Kako nije održao obećanje i nije nas, školske drugove, pozvao na svoje imanje u Ritopek, nemam mogućnost da mu ova pitanja uputim lično već to moram da učinim ovako javno, kako ova sramota ne bi ostala zaboravljena.
- Pitam se, pitam, da li si, toj velikoj „istraživačkoj“ novinarki koja smatra da je istraživačko novinarstvo čitanje dosijea koje dobija iz Arhive Državne bezbednosti, a koje su sastavljale „podguzne muve“ (izvinite što psujem) ovog režima kako bi lažima oblatili i satrli sve što misli svojom glavom, da je osoba koju je ona direktno okrivila da joj je isekla gume, samo zato što nije htela da kaže ko finasira „Podrinske novine“, iako me ona lično to nikada nije pitala a rekao bih joj, a ti, takav kakav trenutno jesi, ucenjen, podilazio joj govoreći da se radi o kukavici, ubici i zločincu, rekao da je to tvoj školski drug sa kojim si sedeo u istoj klupi?
- Da li si joj objasnio da je to neko ko je uvek bio drugačiji od drugih i ceo život „pišao uz vetar“ (opet psujem), radeći ono što je mislio da treba i što je mislio da je ispravno? I da se nikada nije plašio? Pa neće ni sad kad mu uznemiravaju članove njegove porodice i prete im satanizacijom, iako oni sa „Podrinskim novinama“ danas nemajuama baš nikakve veze!
- Da li si joj objasnio da je ta osoba „srbovala“ i bila „Srbin“ kad je to malo ko smeo pa ni ovi koji se danas srpstvom diče?
- Da li si joj objasnio da je ta osoba, zbog toga, na „merama“ državne bezbednosti još od polovine osamedesetih i da i danas često čuje „eho“ u svom telefonu kad razgovara sa nekim? Pa je, kao vrla „istraživačka“ novinarka mogla da traži njen dosije i uveri se sa kakvim „kriminalcem“ ima posla. A mogla bi taj dosije da da i tebi. Bio bi to odličan scenario za neki film, koji bi mogao da snimiš.
- Da li si joj rekao da te je ta osoba uputila u plemenitu veštinu karatea i bila jedina iz razreda koja te je podržala kad si u školi otvorio karate sekciju odričuči se odlaska na korzo što je u to vreme, moraš priznati, bila velika žrtva?
- Da li si joj pričao kako ti je taj „kukavica“, i sve ostalo što ste o njemu govorili, davo da na pismenom zadatku prepisuješ rešene zadatke iz matematike?
- Da li si je pitao, a ja bih to učinio, da li, ona, zna šta znači biti dobar čovek?
- Da li si je pitao, kad već dolazi u tvoj rodni grad, Šabac, da li zna kakav je to grad i kakav je bio pre „okupacije“ Srpske napredne stranke?
- Da li te je zbog svega onoga što se u tih nešto više od pola časa, na toj sramotnoj televiziji, bar malo sramota i da li si probao, bar posredno, da se izviniš?
- I na kraju, deseto pitanje, kao deset Božjih zapovesti, da li si svestan posledica tvog ćutanja ili podržavanja lažne, sumanute priče, kojoj si ti bio nazočan da daš legitimitet, (nisi slučajno izabran) a koja je to jutro trebala da „zapali“ javnost i pokaže kako neki tamo zločesti, pohlepni i pokvareni novinar iz unutrašnjosti hoće da napakosti „istraživačkoj“ novinarki „Informera“? Da li si ti tu doveden da mi lično i direktno nacrtaš metu na čelu?
Jer, sve to što si ti izgovarao na toj prorežimskoj televiziji sa nacionalnom frekfencijom ima mnogo veću težinu, i posledice, od onog što, recimo, na našim druženjima, govori neki pijani drug opterećen svim vrstama kompleksa i neostvarenog života. A za koga kažemo: „Pusti budalu“!
Vreme će proći a da li će moći da zaleči zlo koje si mi, svesno ili ne, naneo videćemo sledećeg maja kad smo planirli da se okupimo kod Joke. A tada ćemo se pogledati u oči.
Samo da ne bude: „Morao sam“! Mnogo bi bilo jadno, mizerno i otrcano!
Ivan Kovačević
Naslovna fotografija: Branislav Lečić u emisiji “Novo jutro” , TV PINK / Foto: Print Screen ekrana
