Vidovdanska videla
Vidovdan ima posebno mesto u srpskom biću, umnogome vezan za kosovski mit i tradiciju. Ovaj nedavni protekao u znaku političkih odmeravanja, a, na primer, u senci toga prošlo je nagrađivanje najboljih učenika što je zalog za budućnost.
U subotu, u predvečerje Vidovdana, održan je i dugo najavljivani skup u organizaciji režima. Najpre je od trodnevnog okupljanja skraćen na jednodeveni, i kao kruna govor predsednika države Aleksandra Vučića.
Uprkos svim mogućim polugama vlasti, od mesne zajednice do javnih preduzeća i ustanova, pretnji, ucena, ali i potplaćivanjima nije se moglo sakupiti više od 35.000 pristalica. I uprkos zdravom razumu, policija slavodobitno izreče sanjanu brojku od 207.000 duša. To ne može po zakonima fizike, to bi bilo čak osmoro na kvadratni metar.
Problem je što je ta policija čuvar reda i zakona, i čuvar građana, pa prodade veru za večeru. Glavna poruka beše ostavka na mestu predsednika države, „nekoliko nedelja“, a to je u brojkama od tri do devet. Ali, o Kosovu – „mukajet“.
I da, osta ogromno đubrište, to sigurno ne rade tako kod svoje kuće.
Onaj drugi skup, u Kraljevu, u nedelju, simbolično nazvan „Sve se vidi na Vidovdan“, isto po tropskom danu, okupio je 5.700 studenata i građana. Vlast je i to umanjila, ali niko ne može da umanji i omalovaži energiju koja je pokazana. Centralna tema bila je Kosovo, obeležili su je i govori studenata. Kosovo je pomalo skrajnuto jer su posledice itekako nepovoljne, pogotovo po režim, a nažalost i tamošnji živalj.
Čulo se da studenti i profesori Prištinskog univerziteta moraju da dobiju dozvolu kosovskih vlasti, da se gubi školstvo i zdravstvo iz srpskih nadležnosti, da se potpisuju neki ugovori mimo javnosti… Posle svega nema policije, sudstva, dinara, srpskih institucija, sve to uz blagoslov srpskog režima.
Ali, zato se digla velika polemika oko govora jedne poslanice, mimo svih ranijih studentskih principa da nema saradnje sa političarima, bilo vlasti bilo opozicije, čak ni sa Proglasom. A rezultanta, na Vidovdan, na Gazimestanu – hapšeni su Srbi sa nacionalnim obeležjima. S druge strane na Batajnici, ali i na Pasuljanskim livadama, Vojska je prikazala svoju borbenu moć. Naravno, u predizborne svrhe, a po istraživanjima ona sa SPC uživa najveći ugled u narodu. Na stranu što ozbiljniji analičari govore da za ta oružja i oruđa nema dovoljno vojnika.
Kao krešendo dolazi u pnedeljak obraćanje predsednika, najava jednokratne pomoći penzionerima i smanjenje cena lekovima. Tu je pomenuto i osetno povećanje penzija, već možda od novembra. I gle, sve to nekako pada u vreme izbora. A košta nekih 600 miliona evra, i mnogo podseća na one „helikopterske pare“, nekako kao podmićivanje…
Ne zna se da li će biti i onih parlamentarnih izbora, jer predsednik države lako bi mogao da presedne u fotelju premijera. Uostalom tu i leži moć – spoljnju i unutrašnju politiku vodi Vlada Srbije. Naravno, pare i poluge moći su u istim rukama, pa bi se malo ko toga odrekao, pogotovo kad treba završiti „masne poslove“ oko EKSPA.
Za sve ovo vreme poslovično neposlovna opozicija meri, premišlja… Doduše DS, Zeleno-levi front, „Kreni-promeni“ se bezuslovno stavila na stranu studenata, ali ovakve nedoumice ostavljaju pitanje da li će to biti dovoljno, s obzirom da će režim krasti više nego ikada do sada.
Ali, posle svega, dođe i prvi juli, 20 meseci od pada nadstrešnice i gubitka 16 života. I dalje nema optužnice, nema pritvorenih, a to je režim i želeo i režirao. To je koloplet iz koga može da se izađe samo promenom sistema, a to je i cilj studentske i građanske pobune.
Dragan Eraković
