Humoreskica
Leto polako izmiče, a visoke temperature se ne smanjuju. Kukuruz je odavno spreman za berbu, iako mu vreme nije. Trava se osušila, pa ni sena neće biti, ali država o tome više ne brine, jer je svojom politikom uništila stočni fond. Važno je da se sprema EKSPO i gradi nacionalni stadion za fudbal koji nam je decenijama u autu. Seljak se više ni u nebo ne uzda, jer ga i ono izdaje na svakom koraku. Onomad se u seoskoj kafani „Kod Ace Pljačke“ iskupilo probrano društvance da vidi šta mu je činiti u danima koji dolaze. Za reč se kao i obično prvi javio Miloje:
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!– Gospodo seljaci i ostale drugarice i drugovi, jesen ide, treba spremati drva za zimu, a i zimnicu.
– Treba Miloje, treba, ako u bašti od povrća išta ostane posle ove nezapamćene suše – dodade Simeun.
– A i za drva će biti, povuci, potegni. U požarima izgore pola Srbije! – ubaci se Milisav.
– Država, na čelu sa precednikom se borila i bori se i dalje da se svi požari pogase, ali vetar i vrućina to ne dozvoljavaju – odgovori Miloje.
– Da, da, precednik i oni oko njega su gasili požare pivom, vinom i rakijo pod šatorima širom zemlje u predizbornoj kampanji, dok su hiljade hektara šume u Deliblatskoj šečari gorele. Još se hvalio kako smo mi spremni za takve situacije i da nam pomoć sa strane nije potrebna. Setio se za pomoć, kad je požar došao ljudima na vrata! – dobaci Krstivoje.
– More, ljudi, odosmo mi u politiku, a ona nama, seljacima nikad dobro nije donela. Nego da ja vas častim po piće – reče Životije.
– A kojim povodom? – upita Radoje.
– Pa, došla mi tašta u posetu i s vrata reče da se sutra vraća kući! – objasni Životije, a na njegove reči svi prisutni se slatko nasmejaše.
Nasmejao se i deda Pantelija, jer on dobro zna šta znači reč TAŠTA.
Rade Đergović
