ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Ne znam da li je danas oboren rekord, neki revnosniji pratioci ovih zasedanja će to mnogo bolje i precijznije reći, ali Sednica skupštine Šapca završi se za tri sata i dvadeset minuta. A da predsednik Skupštine ume da čita, bar na nivou učenika petog razreda, ovo zasedanje bi se završilo i daleko brže. Ali ne bi to ni bilo neko iznenađenje da na dnevnom redu nije bilo, prvobitnih, 49 tačaka dnevnog reda i još dve pride. Među kojima su bile i neke tačke veoma bitne za sagledavanje kako grad funkcioniše:
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!– razmatranje i usvajanje šestomesečnog izveštaja o izvršenju budžetu grada Šapca za period 01.01-30.06.2026. godine;
– razmatranje i usvajanje predloga odluke o rebalansu i budžeta grada Šapca za 2026. Godinu;
– razmatranje i usvajanje predloga odluke o pokretanju postupka realizacije projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji grada Šapca
– razmatranje i usvajanje predloga odluke o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine grada Šapca;
– razmatranje i usvajanje izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajem javnih preduzeća za 2025. godinu: JP „Infrastruktura“, JKP „Toplana,
šabac“ za 2025. godinu
izvestilac: đorđe karić, v.d.direktora jkp „toplana šabac“, JKP „Stari grad“, JKP „Vodovod“, JKP „Parking“ šabac za 2025. godinu
izvestilac: dragan ristić, direktor jkp „parking šabac“, JKP regionalna deponija „Srem Mačva“;
– razmatranje i usvajanje informacija o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja javnih preduzeća čiji je osnivač grad Šabac za period od 01.01.2026. do 31.03.2026. godine
– razmatranje i usvajanje predloga odluke o rebalansu programa poslovanja JKP „Stari grad“ Šabac za 2026. godinu i posebnog programa korišćenja sredstava subvencija iz budžeta grada Šapca u 2026. godini i jos kojekakvih, više od 35 tačaka.
A kako je to sve izgledalo građani, sa jakim „stomakom“, mogli su da vide i u, tradicionalnom, direktnom televizijskom prenosu. Da vide ali ne i da čuju jer je zvuk koji je dolazio sa govornice bio potpuno nerazumljiv. Naravno ništa tu ne bi bilo čudno jer dešava se da u „živom“ prenosu bude nekih grešaka i smetnji. Međutim, čudno je bilo, bar meni koji se medijima bavim skoro 50 godina, da se bat koraka govornika koji su za govornicu izlazili izvanredno čuo. A govornici nisu. Takođe, odlično se čulo i nerazgovetno čitanje predsednika Skupštine, ali to je druga priča, a govornici nisu. I sve je to tako bilo dok i oni malobrojni odbornici opozicije nisu napustili salu. A onda se „red“ uspostavio.
Šta se desilo?
A šta se to, i zašto, dešavalo u tom „direktnom“ prenosu stvarno ne znam ali zato mogu, i imam prava, da nagađam. Jer, po svoj prilici da se gradonačelnik ozbiljno uplašio onog što nekoliko odbornika opozicije mogu da kažu a javnost da čuje, u vremenu totalne blokade i kontrole šabačkih medija. Pa „bolje sprečiti nego lečiti“.
Mada, možda je u planu da se sad, kad se u medijskom etru Šapca pojavila neka „strahota“ koja sebe televizijom naziva, novac namenjen prenosima skupštinskih zasedanja, legalno, usmer na drugu stranu, baš toj televiziji, i da se tako podrži njen veliki doprinos stvaranju mržnje među građanima i satanizaciji svakog onog ko drugačije misli. A sve u cilju “uterivanja straha“ i pokušaja da naprednjaci odbrane vlast.
Jer je tih „tričavih“ 6,6 miliona dinara stvarno suviše malo za svo ono zlo koje je ova „divlja“ televizija i legalni portal, za smo ovih par meseci, nanela herojskom gradu (tri jedinstvena ratna odlikovanja) Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka. A tek su počeli.
Javnost!?
Neshvatljivo je da potomci onih koji su se herojski suprotstavljali Kulin kapetanu, Poćoreku i nemačkoj soldateski danas ćute i nemo posmatraju kako šačica domaćih izdajnika, koji „okupatori“ kane biti, satiru sve ono što je u Šapcu za dva veka izgrađeno. Pretvarajući „Mali Pariz“ u prah i pepeo.
Ali, ako, donekle, mogu da razumem građane koji ćute zarad „bezbednosti“ svoje dece, iako bi baš zbog toga morali ovoj pošasti da se suprotstave, ne mogu, i neću, da razumem to što ćute brojni politički subjekti u gradu a koji sebe zovu „opozicija“. A nisu mi jasni ni brojni politički aktivisti od kojih građani nisu videli, bar dosada, nikakve koristi.
Pa, okreni, obrni, nije ni čudo što naprednjaci bez i malo stida i srama mogu da objave kako „na njihovom štandu razgovaraju sa komšijama i kako je njihov štand mesto otvorenog dijaloga, dobrih ideja, i pozitivne energije“ iako svi znaju da je to laž i da nije takao. I da im Sednica skupštine izgleda onako kako je izgledala.
I za kraj
Šabac je potpuno klonuo ali ja u njega iskreno još uvek verujem. I zato bih ovaj tekst završio parafraziranim stihovime jedne pesme koju sam samo ja imao hrabrosti da objavim početkom devedesetih.
„Sprem’te se sprem’te građani,
silna će borba da bude…
…Iz ove naše pobede,
zasjaće sunce slobode…“
Ivan Kovačević
