Saopštenje: Šabački studenti u blokadi
Koliko puta mora da se ponovi ista stvar? Koliko ćemo dugo gledati ovakve scene nasilja i živeti u strahu, znajući da nam niko neće pomoći?
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Naša koleginica sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Lana, brutalno je napadnuta od strane muškarca kojem je prethodno otvorila vrata svoje zgrade. Ušli su zajedno u lift, gde joj je prišao s leđa i krvnički počeo da je davi. Lana je zamalo ostala bez svesti, ali je nastavila da se brani. Napad je trajao celih šest spratova vožnje liftom. Kada je prestao, nasilnik joj je oteo telefon i pobegao.
Bez maske. U zgradi pod video-nadzorom. Telefon je lociran preko aplikacije Find My iPhone, a policiji je odmah prosleđena lokacija. Ipak, policija nije ušla u kuću na koju je telefon pokazivao, uz obrazloženje da „ne može noću da ulazi u nasumičnu kuću“.
Nije nasumična. Lokacija je pokazivala gde se nalazi ukradeni telefon.
Četiri dana kasnije, čovek koji je davio našu koleginicu i dalje nije pronađen. Snimci kamera se odlažu, upravnik zgrade se ne javlja, a odgovornost se prebacuje.
Nije li vas sramota?
Nakon toga inspektor kaže: „Ovo nije bila obična krađa. Hteo je da te ubije ili siluje.“
Pa zašto se slučaj onda vodi kao razbojništvo?
Nećemo ćutati dok se žene guše u liftovima, a institucije traže izgovore. Nećemo prihvatiti državu u kojoj žrtve ostaju same, a nasilnici slobodno hodaju ulicama.
Za pravdu ili neodgovornost?
Za žrtve ili zločince?
Za Srbiju ili mafiju?
