A sad izbori…
Konačno je Vlada Srbija predložila raspuštanje Skupštine, a do desetog setembra o tome će se izjasniti, u ovom slučaju nadležan, predsednik države Aleksandar Vučić. Izbori za narodne poslanike održali bi se 25. oktobra. Iako su studenti izbore tražili pre godinu i po dana, sa hiljadama protesta gotovo u svim mestima, tek sada u zavijenoj formi izjasnila se i Vlada, mada se zna da je odluka bila na predsedniku Vučiću. Obrazložio je to premijer Đuro Macut: „Izbori dokaz nesalomive snage demokratske Srbije koja bez rezerve veruje svom narodu. To je i prilika da se učvrste institucije, da se spuste tenzije i odbaci politika isključivosti i politika borba sa ulica vrati u institucije“.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Ali, upravo što institucije nisu radile svoj posao, a povod je bila tragična smrt 16 ljudi pod nadstrešnicom železničke stanice u Novom Sadu prvog novembra 2024. godine, su pokrenuti studentski i građanski protesti. Iako nisu bili raspisani predizborna kampanja je davno počela. Studenti u blokadi kao najjača opoziciona snaga, organizovali su najmasovnije proteste u istoriji Srbije, kao onaj 15. marta prošle godine sa više od 300.000 učesnika, a sledili su i brojni drugi. Takođe redovno su prisutni u kampanji od „vrata do vrata“ kao i selima koja su davno zaboravljena, a 28. decembra prikupili su čak 400.000 potpisa. Uprkos što su izborni uslovi umnogome pogoršani: da nije uređen birački spisak koji imaju samo predstavnici vlasti; da REM ne funkcioniše i da u medijskoj sferi režim ima monopol; da su sve poluge novca i uticaja u rukama vlasti, kao „helikoptersko“ davanja novca; da sem jedne opštine u Nišu sve ostalo, od mesnih zajednica do javnih preduzeća i ustanova drže naprednjaci i sateliti, izbori će biti održani.
Iako je do sada bilo brojnih primera izborne krađe: „bugarskih vozova“, plaćanja za glas, otvorenih pretnji i ucena, „uvoza birača“… do sada za to niko nije odgovarao, a po svemu sudeći ovi će izbori i to nadmašiti. O uzurpaciji izbornog procesa dovoljno govori predizborna turneja predsednika države koja traje mesecima, praćena neviđenom medijskom kampanjom, obećanjima o novim ulaganjima, a naravno sve plaćeno novcem građana.
Međutim, pokazalo se da nije sve u političkoj moći i novcu, jer su to već ispričane priče. Za ovih 14 godina Srbija se kretala u zadatom krugu, i da je dalje ostala među četiri – pet najsiromašnijih država u Evropi. Po korupciji je daleko odmakla, a pokazatelj su silni novobogataši, u milionima pa i milijardama evra. U svemu tome, prevashodno predsednik države koji treba da oličava državno jedinstvo, je to nedvosmisleno narušio, stvarajući od protivnika režima državne neprijatelje. Pa tako i studente naziva teroristima, blokaderima, ustašama… A to je mladost i budućnost ove zemlje, najobrazovaniji i najsposobniji koji bi da konačno ovu Srbiju podignu na nivo gde neće biti parija Evrope.
Nekako se za desetak proteklih dana mnogo toga iskristalisalo, počev od neuspešnog skupa u Užicu, odlaganja, po osmi put, velikog skupa u Novom Sadu, malobrojnih pristalica SNS u Nišu, ali i predstavljanje EKSP-a u Šapcu, a tu je i odlaganje posete Marte Kos. Ovoga puta nebiranim rečima predsednik je uvredio visoku zvaničnicu Evropske komisije, i nagovestio da Srbija neće biti primljena u Evropsku uniju. Podsećanja radi upravo su na krilima borbe protiv korupcije i politike ulaska u Evropsku uniju naprednjaci dobili izbore 2012. godine, a čestitke su prvo stigle od Merkelove i pre zatvaranja birališta.
Ankete govore o prednosti Studentske liste, ali još uvek oko četvrtine birača se ne izjašnjava. Na prošlim parlamentarnim izborima koalicija oko SNS dobila je oko 1,7 miliona glasova, ili 46 odsto, dok je lista “Srbija protiv nasilja“ dobila duplo manje glasova. Međutim, iako bi udružena opozicija dobila daleko više glasova, poslovično neposlovna opozicija i dalje se usitnjava pa će, na primer za sada, biti tri kolone: proevropska grupacija, tradicionalna i desničarska. Nadaju se da će proći cenzus, ali po staroj praksi malo ko daje glas onima koji ne pobeđuju. Sledi prikupljanje potpisa i predavanje izbornih lista, ali nema referendumske atmosfere jer će biti dvocifren broj na glasačkom listiću. Mada su izbori nešto najdemokratskije još od Stare Grčke, Srbija ima još dug put da pređe ovo pretpolitičko doba. U Ustavu piše da je građanin nosilac suvereniteta, dakle najviše vlasti, ali praksa pokazuje da se nije daleko odmaklo od podanika.
D.Eraković
