Možemo li bolje?
Nadam se ćete preživeti uvod za ono što kasnije sledi.
(Pojam istine podrazumeva da postoji i neistina. Jer čemu naglašavati da je nešto istinito – ako je sve istinito. Prihvatimo i da postoji više uslovnih istina. Ipak postoji i ono što ni pod kakvim uslovima nije tačno.
Ma iz kog ugla posmatrali kockicu za igru, na kojoj pišu brojevi od jedan do šest, ne možete videti broj jedanaest.
Svako ima pravo na mišljenje. I pravo da brani neku od postojećih više istina. Ali pravo na mišljenje nam ne daje pravo da branimo i neistinu).
Vratimo se stvarnosti i svakodnevnici. U kojoj se desilo i sledeće.
Đaci su mi doneli zadatak koji, poštujući prethodno datu udžbeničku teoriju, ima četiri rešenja. Zdravim razumom oni su pronašli sedam. Neoborivih.
Bili su jako zadovoljni i nestrpljivo očekivali moj komentar. Znali su da naše uzajamno poštovanje ne dozvoljava nikakav autoritarni odgovor.
I da ćemo se na kraju sigurno složiti.
Nije to jedina situacija u kojoj su se naši najbolji đaci sukobili sa nedodirljivim piscima udžbenika i samozvanim gospodarima istine.
Mladi ljudi su buntovni i trebalo bi da budu takvi. Naše je da to buntovništvo usmerimo najbolje što umemo. Uvek.
Može se posumnjati u korektnost ponuđene teorije, ili u zdrav razum mojih đaka. Pažljivom analizom otkrili smo slabost teorije. O tome sam pokušao da obavestim one koji bi mogli da nam pomognu i uočenu slabost isprave. Naišao sam na zid ćutanja. Prihvatanje da teorija koju ste ponudili ima slabosti svakako nije prijatno. I podrazumeva priznanje, koje nekima izgleda veoma teško pada.
Naši đaci su građani sveta. Stoga mi ne možemo imati neku “srpsku matematiku”. I nije samo u pitanju zadatak iz matematike, ili bilo koji drugi pojedinačni primer.
Negde u svetu, neko je ostvario bolji pravni ili ekonomski poredak, ima bolje organizovano zdravstvo i prosvetu… .To moramo priznati i sa tim se na vreme upoznati. I primeniti, prilagođeno našim uslovima.
Uvek je mlađem bratu lakše, ako ume da korača utabanim stazama starijeg.