Paradoksi srpskog pravosuđa
Puštanje iz pritvora bivšeg načelnika Beogradske policije Veselina Milića u potpunosti je ogolelo spregu kriminala, policije i pravosuđa. Tako nešto se događalo u Italiji i nekim latinoameričkim zemljama, ali je u Srbiji došlo do prezasićenja otrovnog sadržaja. Pokazalo se da Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je požurilo da preotme ovaj predmet od TOK, i da pri tom poništi sve postulate na kojoj počiva rad na otkrivanju zločina.
Najpre za ubistvo na Senjaku, gde su ubica i žrtva dvojica očiglednih pripadnika mafijaške provenijencije, i gde su nesumnjivi tragovi prisustva načelnika policije Milića, saznalo se preko društvenih mreža, dan kasnije od kada je počinjeno, 12. maja, i onda kreće čitava šarada saopštenja, često kontradiktornih. U istrazi ubistva najvažniji su onih prvih pola sata nakon dešavanja, a ovde su počinioci imali čitav dan fore da izbrišu tragove i da pripreme priču.
Naravno da dugogodišnji načelnik policije i bivši savetnik predsednika države za borbu protiv kriminala mnogo zna o tim spregama državnog vrha i mafijaških poslova, i zato ova odluka Višeg suda o oslobađanju iz pritvora i ne čudi.
Potvrda toga upravo stiže iz TOK da njima nisu dostupne skaj prepiske, u ovom slučaju pretnje bivšeg predsednika FSS Slaviše Kokeze svestki poznatom fudbaleru Nemanji Vidiću. Srpska policija dakle dobija te prepiske, i, naravno, ćuti o tome, za razliku od drugih, na primer Crne Gore, gde su pohvatani konci mafijaških organizacija.
I zbog toga se samo naslućuje šta to radi Oskar i drugi važni čimbenici, sa ove ili one strane zakona, a ogrezli u kriminalnim radnjama. Na sve ovo nedavno je bačena „dimna bomba“ Višeg tužilaštva o simuliranju „zvučnog topa“, gde je čak priveden Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba, ali začudo doktor elektrotehnike, i onaj koji baš mnogo zna kako se koristi to zvučno sredstvo.
U ovo zbijeno zamešateljstvo u pravosuđu pridodata je optužnica Višeg tužilaštva iz Novog Sada za pad nadstrešnice. Tek po izjavi profesora Bojana Pajtića saznalo se da je doneta Odluka Tužilaštva, i to se krčka nekoliko nedelja u sivim zonama pravosuđa. I pride tužena strana tražila je izuzeće dvoje sudija, a praksa je da se to traži pre postupanja.
Tragična pogibija 16 žrtava pada nadstrešnice doveo je do masovnih protesta, a ni posle 20 meseci nema optužnice. Podsećanja radi tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesići proveo je samo jedan dan u privoru. I on mnogo zna. Ali, zato je policija otkazala učešće u udarnoj grupi TOK u istrazi o finansijskim malverzacijama na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu kao i izgradnji brze pruge do Subotice.
U međuvremenu isplivala su i saznanja o obaveznom upustvu tužiteteljki da se nagodi sa policajkom koja je upotrebila prekomernu silu prema studentkinji kod Pravnog fakulteta u Beogradu. Ovo delo trebalo bi da se svrstava u torturu i mučenje, i nikako ne može da prođe sa uslovom kaznom. Tužilaštvo ništa ne preduzima u slučaju Banjska, od septembra 2024, gde je ubijeno četvoro ljudi, a onaj koji je priznao organizovanje tog oružanog napada, Milan Radoičić, i dalje se slobodno šeta prestonicom i Srbijom. I pri tom ga obezbeđuje pripadnik elitnog odreda policije, van radnog vremena.
Ali zato je student ETF Andrej Tanko osuđen na šest meseci uslovno, a pri tome je nekoliko meseci proveo u pritvoru i u kućnom pritvoru, za delo prskanja vodom policajca. I gle, sudija Osnovonog suda u Pančevu, Jovanov, nije dozvolio nijedno pitanje advokatu odbrane, a bilo ih je 63, tužitelju, kao ni nalaz veštaka. O dvostrukim aršinima koji nikako ne pristaju za one koji su se zakleli da će poštovati zakon i biti nepristrasni, potvrda je da je tek nedavno TOK preuzeo istragu za torturu policije 14. avgusta 2024. godine u Valjevu. Podneta je tužba protiv 28 policajaca za torturu i mučenje, ali Više tužilaštvo u Valjevu nije našlo za shodno da postupi po tom predmetu, a čak je snimljen i dokumentarni film „Presedan“ o tome.
Jasno da sa ovakvom policijom i pravosuđem nema primene zakona i pravde, i jedini lek je kompletna promena u ovim strukturama. I za primer ubuduće, lustracija a za pojedine i zatvorska kazna i oduzimanje kriminalom stečene imovine. Paradoks je dozvoljen kao stilska figura, ali u stvarnom životu poguban.
Dragan Eraković
