HUMORESKICA
Šerif i njegovi dunđeri ni posle prestanka bespravno uvedenog vanrednog stanja u okrugu ne prestaju da se hvale pobedom nad koronavirusom i nesebičnim zalaganjen za nabavku zdravstvene opreme. Šerif je mečkario po belom svetu u potrazi za maskama, rukavicama, a posebno za respiratorima. Otimao ih je gde god je stigao, pa i našim najbližim komšijama. Naručio je na hiljade respiratora, iako nam je bilo sasvim dovoljno i onoliko koliko smo ih imali pre ove pandemije. Ali, zlu ne trebalo. Onda se trudio da obiđe mnoge gradove i lično uruči medicinsku opremu, uz obavezan čas lekarima kako se ona koristi. To samo u ovoj zemlji može da se desi i možda u Burkini Faso. Mada sumnjam. Niko kao naš šerif nije tako obrazovan, maštovit i napadan. Jedinu konkurenciju u svemu tome pravio mu je njegov školski drug ŽEKS, koji se bavio i „konstruktorskim i naučno istraživačkim radom“.
Ali, ovog puta bih se osvrnuo na konstantno izbegavanje šerifa i njegovih dunđera na čelu sa ministrima zdravlja, odbrane i finansija, koji nikako da odgovore na pitanje koliko je sve nas koštala nabavka medicinske opreme i gde su pare. Kad im pravi novinari postave to pitanje, šerif poput seoske mlade posle pobačaja, počne da se dere na novinara uz obavezno kontra pitanje, koje sa pomenutom materijom nema nikakve veze. Šerif je još u početku pandemije govorio da on ima crne fondove iz kojih će nabavljari respiratore, kao i to da će sam sesti u avion i ići po njih. Čak je čikao novinarima, govoreći „Da vidim ko će mi to zabraniti!“ To da šerifu niko ništa ne može da zabrani, osećamo već osam godina, ali kad se besno kuče pusti s lanca, onda stvar postaje ozbiljna. Zivite šintere
Rade Đergović!