Resorni odbor za ekonomiju Srbija Centra
„Iz kohezionih i strukturnih fondova, Srbija bi dobijala 2 – 3 milijarde evra godišnje bespovratnih sredstava. Srpski poljoprivrednici bi dobijali direktna plaćanja iz budžeta EU, u novim članicima okvirno ova suma iznosi 200 – 270 evra po hektaru, godišnje“.
Teško je tačno proceniti finansijske efekte potencijalnog članstva Srbije u EU, ali mogu da se naprave poređenja i pretpostavke po ugledu na postojeće članice. Do kog nivoa će doći do ostvarenja mogućih efekata zavisi od dve ključne stvari:
1) administrativnih kapaciteta – Bugarska i Rumunija veliki broj godina su povlačile manje od 50% dodeljenih sredstava,
2) stvarnog sprovođenja reformi. Postoji i cena koja se plaća za članstvo – konkurencija iz drugih EU zemalja na domaćem tržištu, gubitak carinskih prihoda i članarina u budžet EU cca 1% BND. Međutim, neto efekat je kod svih dosadašnjih članica bio ubedljivo pozitivan, naročito iz zemalja CIE, te nijedna nije ekonomski izgubila od ulaska u EU niti razmišlja o napuštanju članstva.
Za osećaj razmere onoga što već stiže i bez članstva: od 2000. godine Srbija je dobila 8,5 milijardi evra bespovratnih sredstava iz EU koja je najveći donator Srbije. Kroz novi Plan rasta za Zapadni Balkan region dobija šest milijardi evra (dve milijarde bespovratno, četiri u povoljnim kreditima) — a to je tek deo onoga što bi dobili kao članica.
Niže je nekoliko osnovnih finansijskih efekata koji se osnovano mogu očekivati od članstva:
- Kohezioni i strukturni fondovi. Procena za Srbiju je 2-3 milijarde evra godišnje bespovratnih sredstava (slično dobijaju Bugarska i Rumunija sada). Hrvatska je u prvoj deceniji članstva povukla preko 14 milijardi evra. Ovo bi u značajnoj meri olakšalo finansiranje Srbije i smanjilo potrebu za ovolikim javnim dugom.
- Poljoprivredne subvencije – srpski poljoprivrednici bi dobijali direktna plaćanja iz budžeta EU, okvrino u novim članicama to iznosi 200 – 270 evra po hektaru godišnje. Procena je da bi Srbija dobila po ovom osnovu između 700 miliona evra i milijardu evra godišnje za direktna plaćanja, uz dodatne fondove za ruralni razvoj. Ovo bi bilo značajno rasterećenje za srpski budžet.
- Ekonomske studije su pokazale da je BDP po glavi stanovnika novih članica EU nakon 10 godina u članstvu u proseku oko 10% viši nego što bi bio da nisu ušle (tzv. „bonus rasta“), dok je kod baltičkih zemalja to preko 20%. Za Srbiju, uz procenu BDP-a od 90 milijardi evra u momentu eventualnog ulaska, to bi značilo 8 – 10 milijardi evra dodatnog BDP-a posle prve decenije članstva, kao kombinacije EU fondova, investicija, trgovine i jačih institucija.
- Strane investicije i kreditni rejting – članstvo u EU je izvesna garancija sigurnosti (zbog primene pravnog okvira EU). Priliv SDI je rastao za 20 – 30% nakon ulaska u EU, a cena zaduživanja je postajala niža – sve zemlje CIE imaju investicioni rejting i zadužuju se po nižim kamatama od Srbije. Razlika od jednog procentnog poena na javni dug koji trenutno prelazi 39 milijardi evra znači uštedu od preko 390 miliona evra godišnje na kamatama, a pored toga pojeftinjuju i krediti za građane i privredu.
- Ukidanje rominga i carinskih čekanja – procena Svetske banke je da zastoj kamiona na granicama EU privrede Zapadnog Balkana godišnje košta oko 800 miliona evra.
- Slobodan pristup tržištu rada i konvergencija plata – građani dobijaju pravo rada u celoj EU. Kratkoročno ovo pojačava odlazak ali dugoročno ubrzava rast plata u domaćoj privredi (jer poslodavci moraju da budu konkurentni sa platama) i povećava doznake. Plate u Srbiji su danas oko 40% EU proseka, sličnog nivoa kao u Rumuniji ili Poljskoj u momentu ulaska. Nakon ulaska plate su se u prvoj deceniji (od ulaska) udvostručile i došle na nivo 60 – 70% EU proseka.
Resorni odbor za ekonomiju Srbija Centra
BND – bruto nacionalni dohodak meri ukupan novac koji zarade građani i firme jedne zemlje u toku jedne godine, bez obzira da li rade kod kuće ili u insotranstvu.
Zemlje CIE – su države centralne i istočne Evrope koje dele sličnu istoriju prelaza iz socijalizma u slobodno tržište.
Priliv SDI – Strane direktne investicije (dobar priliv SDI pomaže državi da otvori nova radna mesta i uveća proizvodnju).
