DRUŠTVO LOŠIH LjUDI
Iako vlada mišljenje da su političari prevrtljivi ljudi, nemoralni i sebični, u samom značenju politike, od starih Grka je ostalo da je to briga za opšte dobro. Naravno da ima sijaset izuzetnih i upečatiljivih političkih ličnosti. Pa tako kad su Perikla optužili da se lično okoristio on je stajao uspravno pred građanima rekavši da je to učinio “ne da bi ga Atinjani videli, nego da on vidi njih!”U novijoj istoriji neki političari ostaju za primer: Šarl de Gol, Nelson Mendela, Vili Brant, Helmut Šmit, a Britanci su za svog najaznačnijeg predstavnika u istoriji izabrali Vinstona Čerčila… U nas može se spomenuti po skromnosti kralj Petar Karađorđević, ili po visokom moralnom kredibiletetu Dimitrije Tucović. Ne malu zabunu uneo je Zoran Đinđić rekavši da onaj ko govori o moralu neka ide u crkvu. Upravo je moral ta kruna ljudskog i civilizacijskog, svesti i samosvesti. Nije baš uzalud deset Božijih zapovesti, uostalom i u drugim religijama se dobro uznosi, a kao opšti diskurs važi Kantov kategorički imperativ.
Ali, Srbija već odavno ide stranputicom. Pa tako i vlast predstavlja lice a više naličje društvenog sunovrata. Po Ustavu Srbije, barem na papiru, Vlada vodi spoljnu i untrašnju politiku, znači ima punu odgovornost ali i moć da to sprovodi. Ali, predsednik države Aleksandar Vučić, po Ustavu ima samo protokolarnu dužnost, tu istu Vladu podredio je sebi. A zakleo se i na Ustavu, a pride i na Miroslavljevom jevnanđelju. I sad kad se predsednik države ne pridržava osnovnih pravnih i moralnih načela, šta onda očekivati od drugih. Prvi do njega su članovi Vlade, koji, opet zarad nekih svojih interesa, prenebregvaju svoja ustavna prava, i koji se opet zaklinju da će, kao, poštovati taj Ustav. A sam predsednik Vučić uhvaćen je nebrojano puta u laži: od toga da neće smanjivati penzije, da se neće kandidovati za predsednika države, i čitava saga da će plate biti 500 evra…Ali, kako obično biva ko laže taj i krade, onda je nezamislivo da taj isti predsednik države kao ne zna da se kradu i izbori. O onim drugim pljačkama nekad će verovatno i neki pošten sud reći svoje. Za premijerku Anu Brnabić samo se može reći da je takođe pogazila Ustav, kao najveći branilac svoga predsednika a ne i građana. Kreće mandat kabineta koga bi se mnogi postideli. Novi ministar policije a bivši vojni, Aleksandar Vulin, bivši visoki julovski funkcioner koji se baškario po hotelskim bazenima dok su slati njegovi vršnjaci na ratišta, a pri tom obmanuo javnost o “tetkinih 200.000 dolara iz Kanade” za stan. Bivši ministar policije a sad vajno vojni ministar, Nebojša Stefanović, sa mrljom od školskih diploma, fakultetske a i doktorske, do nečuvene umešanosti njegovog oca u trgovini oružjem. Ministar finansija Siniša Mali, dokazani plagijator najvišeg akademskog zvanja, doktorske titule, uveliko umešan u “radove” na rušenju u Savamali. Ministar sa platom od 100.000 dinara, a samo školovanje dece košta 60.000 evra godišnje. Ministar zdravstva dr Nikola Lončar, sa sumnjivim vezama koje sežu do Zemunskog klana, a učinak se vidi po pandemiji, Kriznom štabu i obmanjivanju javnosti o stradalima. Od novih ministara već se “dokazao” Ratko Dmitrović, britkim uličarskim rečnikom, a trebalo bi da se bavi najtaninijim poslom, brigom o porodici, ali je kod njega izostalo dobro porodično vaspitanje. Za evrospke integracije zadužena je Jadranka Joksimović, bivša urednica “Velike Srbije”, što dovoljno govori o opredeljenosti i vrednostima, a učinak –ove godine nijedno novo poglavlje nije otvoreno. O poljoprivredi trebalo da i dalje brine Branislav Nedimović, a on izgleda brine samo o sebi i svom vođi kako da ugodi: a agrar je na kolenima! I jedan važan segment-kultura, olako je prepušten ženi koja je Narodnu skupštinu vodila kao čobansku zadrugu, Maja Gojković se decenijama vrti u politici, a ne pamte je po dobrom. Ostali ministri i ministarke dokazivaće se za štih probu, ali je upečatljivo da kao reprezenti društva nikako ne mogu biti njegovi korifeji. I kad je takav vrh vlasti, vrh države i društva, onda se malo šta dobro može očekivati, kad su u već u startu prihvatili da budu piunu. Pored nekog moralnog okvira za neke od njih posla bi bilo i kod pravosudnih organa. Doduše, i pravosuđe je na sličnim, najnižim granama. A tek o trećoj grani vlasti, zakonodavnoj, sadašnji sastav tzv. Narodne skupštine odavno nije bio tako loš, zapravo užasan već po svojim prvim zasedanjima. Laka ti noć, Srbijo!
D.Eraković