Fabrika „Mint“: Između robovlasništva i „investicije od posebnog značaja za Republiku Srbiju“

Piše: Slobodan Milovanović

Prethodnih dana proveravao sam i prikupljao dodatne informacije o kineskom poslodavcu „Mint“ (pre svega o pogonima u Šapcu). Ono što ću navesti u nastavku je još jedan pokazatelj da za kineske fabrike u ovoj državi ne važe domaći zakoni, kao i da takvi poslodavci uživaju izrazito povlašćen položaj.

1. Plata prvog meseca iznosi oko 42.000 dinara i potom u nastavku radnog odnosa ide na 49.000 dinara. Prevoz u ovom trenutku nije osiguran za ruralna područja. Kako pod tim uslovima ne mogu da privuku više naših radnika, počeli su da uvoze radnu snagu iz Turske.
2. Osim što turske radnike primoravaju da rade po 12 časova, radi se i o izuzetno konfliktnim osobama. Imao sam uvid u Vajber prepisku gde doslovce jedan od tim lidera navodi da su Turci skloni provokacijama i da ako bude takvih situacija naši radnici nikako ne reaguju, već da zovu njega i da će se sve „rešiti“. U fabrici u Šapcu rade i kineski radnici i to u smenama od po 10 sati.
3. Pojedine mašine nisu funkcionalne usled čega nastaju „škartovi“. Problem je što odgovornost prelazi na radnike koji na to nemaju uticaja, te im kineski poslodavac ne produžava ugovore iako svakako ne mogu da zaposle dovoljan broj domaćih radnika. Da budem potpuno precizan: predstavnik fabrike kineske nacionalnosti insistira na tome da se ne produžavaju ugovori.
4. Mint je dobio državne podsticaje da bi u ovoj godini u dva gradska pogona zaposlio između 300 i 500 Šapčana (trenutno je broj domaćih radnika nešto preko 100). Podsticaji nisu transparentni pa je praktično nemoguće pronaći šta im je naša država dala a vredi istaći i da je Mint po dolasku proglašen „investicijom od posebnog značaja za Republiku Srbiju“.
5. Rubrika „Da li ste znali?“: Srbija je kompaniji „Eternal Glory“, u kojoj Mint ima vlasnički udeo od 80%, praktično poklonila hotel „Podrinje“ u Banji Koviljači za manje od 1 miliona evra. Pored toga, rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći pokazalo je da je Srbija ovoj kompaniji garantovala 4 miliona evra državne pomoći za rekonstrukciju hotela „Podrinje“ i izgradnju superluksuznog hotela u Banji Koviljači na devet spratova, i to na najatraktivnijoj banjskoj lokaciji.
6. E sada, iako ovo nema veze sa osnovom objave, važno je reći kako je kineski kapital u Banji Koviljači glavni krivac zašto je sve manje banjskog kapaciteta predviđeno za socijalno. Trenutno je 70% kapaciteta rezervisano za privatna lica i samo 30% za lečenje preko socijalnog. Nemam dilemu da će se ovi procenti u korist privatnog profita menjati u budućnosti, i to nagore. Pitanje je trenutka kada će Banja Koviljača i druga lečilišta biti 100% privatizovana i samim tim otuđena od javnog interesa.

7. Za kraj: Umesto da razvijamo sopstvene poljoprivredne potencijale, mi u kontinuitetu vršimo prenamenu plodnog zemljišta u građevinsko i time forsiramo privatne multinacionalne kompanije nauštrb države, njenog prehrambenog suvereniteta i seljaka.