Ono što mi daje nadu da je ozdravljenje ove naše nesretne Srbije ipak možda, i nekako, moguće, svakako su mudri predlozi učenika Prve beogradske gimnazije.
Između ostalog, neprekidno razmišljam i o tom njihovom, posebnom predmetu, koji bi mladim ljudima pomogao da u svojoj zemlji postanu i ostanu svoji, uspešni i zadovoljni građani.
Beskrajan je spisak mudrosti i pouka rođenih i zapisanih na kontinentu i planeti kojoj pripadamo. Sigurno dovoljan da njime popunimo časove predloženog predmeta, kao i da, poštujući spoznato, živimo mnogo bolje i srećnije!
Ostavljajući čitaocima da i sami razmisle o mogućem sadržaju i temama za časove ovog predmeta, inicijalno zamišljam sledeće.
Predavač upoznaje svoje učenike sa jednom, već arhaičnom pričom i pita ih koliko je ona, kod nas, danas, zanimljiva za diskusiju.
Starogrčki slikar, Apeles, kome je neki obućar stavio primedbu da cipela na slici nije dobro nacrtana, odmah je ispravio svoju grešku. Ohrabren činjenicom da je veliki slikar, (dvorski slikar Aleksandra Velikog, koga antički izvori smatraju svojim najvećim slikarom), prihvatio njegov savet, obućar je počeo da zamera i drugim detaljima na slici.
Usledio je Apelesov čuveni odgovor:
“Ne sutor ultra crepidam!”
Sobodan prevod Apelesove poruke je – Svako neka priča samo o onome što zna!
Veliki problem današnje Srbije su svi oni koji smelo, da ne upotrebim grublju reč, govore o, pa i rade ono za šta nisu ni pozvani, ni kompetentni.
Mlade ljude morali bismo upitati koliko su svesni da je to pogrešno, koliko su nam nepotrebnih problema i poteškoća u svakodnevno životu, primetno ili neprimetno, doneli svima ti nestručni i neodgovorni ljudi; od onih na korak od nas, pa do najodgovornijih za sve čime se nikada i nikome ne možemo pohvaliti.
Upitati ih primećuju li koliko u tome svojim činjenjem ili nečinjenjem saučestvujemo. I pozvati ih da u svojim životima budu na drugoj strani.
Draga deco, budite kao učenici Prve beogradske gimnazije.