U sećanju
Korona kosi… Mnogo je Šapčana izgubilo žiivot tokom korone, ali se ovaj talas nastavlja i nakog toga, mnogi umiru i od posledica korone. Dragoslav Gajić Gaja bio je oličenje uzornog sportiste i građanina. Još kao gimazijalac izdvajao se po sportskom duhu i držanju, skromnosti i drugarstvu, a drug je svojevrsna neprolazna institucija. Nesumnjiv talenat za košarku, ali je takođe veoma spretan bio i u fudbalu. Naravno, dobar đak u prestižnoj i po strogosti čuvenoj Šabačkoj gimnaziji. Svoj sportski vek proveo je u Košarkaškom klubu „Mačva“. Ne tako visok i snažan, ali je bio igrač koji je dobro i brzo razmišljao, postavljao se, skakao i šutirao, svakako oslonac tima koji nikad ne podbaci. U tim sedamdsetim godina i kasnije gradio je sa svojim drugovima: Mokom, Uglješom, Solom, Arsenom i drugima, put za kasnije „zvezdane staze“ šabačke košarke, koja se završava u najačoj evropskoj, a tada jugoslovenskoj ligi, sa Kukočem i inima. Treniralo se i igralo najpre na otvorenom terenu u „Partizanu“, sa montažnim tribinama, a kasnije je košarka prešla u Halu „Zorka“ i Gimnaziju. Košarka se umnogome svodi i na statistiku, a po toj statistici Gaja je bio u samom vrhu. Po tome se poznaju oni istinski vrhunski igrači, standardni, pouzdani i učinkoviti.
Zbog košarke Gaja nije napustio dalje školovanje, a radio je u Službi društvenog knjigovodstva. Iako je to bila revizorska, kontrolna ustanova, u to vreme ova šabačka bila je prepoznatljiva i po svojoj stručnosti, ali i jednim ljudskim i pristojnim odnosom prema korisnicima. Gaja je tu bio uvek da pomogne, znanjem i savetom, i retko će se naći čovek iz ovakve službe sa takvom saosećajnošću. U svemu uzoran, i kao muž i kao otac. Mnogo će nedostajati…
D.E.