Imali smo svega i svačega ne tako davno. Želeli smo više. Nismo se ponašali kao domaćini prema onome što smo imali. Godinama smo to gubili, deo po deo, komad po komad. Ostalo nam je to što je ostalo. I dalje želimo više. I sve više gubimo… Bilo bi lepo da očistimo, sredimo, uredimo i zaštitimo ono što nam je još ostalo. Ma koliko malo to bilo – a nije malo. Možda ćemo tada biti spremni da to čuvamo, branimo i zadržimo. I povratimo ponešto od onoga što nam je oteto. Inače, zašto težiti nečemu, ako o tome ne možemo da se brinemo na domaćinski način, ako ne želimo/ne možemo da budemo odgovorni? Da se prema tom što imamo ponašamo kao odrasli ljudi, a ne derišta koja samo kmeče i čekaju da neko drugi (Bog, predsednik, EU, Amerika ili Rusija) to uradi umesto njih?
Jovica Radović